Dugotrajni sušni period i ekstremno niski nivoi reka u Donjoj i Gornjoj Austriji izazvali su ozbiljne posledice po rečni živi svet. U Donjoj Austriji, merna stanica Kienštok u okrugu Krems zabeležila je novi rekordno nizak vodostaj od svega 109 centimetara, što je znatno ispod uobičajenog proseka koji iznosi oko 300 centimetara. Inspektor ribarstva za regiju Vahau, Herman Midler, upozorio je da velika količina mlađi masovno ugine i naglasio da situacija svakim danom postaje sve kritičnija.
Prema podacima portala orf.at, kriza ne pogađa samo ribe već i sitne organizme u rečnom koritu koji čine osnovu njihove ishrane, na šta ukazuje i ministar za zaštitu životne sredine Gornje Austrije Štefan Kajneder (Zeleni).
Presušivanje pritoka Dunava i temperaturni šok u vodama
Gotovo sve glavne pritoke Dunava u Gornjoj i Donjoj Austriji pale su ispod dugogodišnjeg minimuma. U regiji Infirtel, reka Matig – koja se nakon 40 kilometara toka uliva u In – potpuno je presušila na deonici dužine pet kilometara. Procene nadležnih pokrajinskih službi navode da će se pad vodostaja nastaviti i u naredne dve nedelje ukoliko ne bude padavina u slivu Dunava. Predviđa se da bi nivo vode kod Kienštoka uskoro mogao pasti ispod 100 centimetara, čime je već nadmašen dosadašnji istorijski minimum od 111 centimetram iz 2018. godine, dok u Agštajnu merni instrumenti više uopšte ne dotiču reku.
Ekstremne vrućine dodatno zagrevaju vodene tokove i drastično smanjuju procenat kiseonika. Prvi talas uginuća zabeležen je još pre mesec dana, a usled povlačenja vode isušena su i priobalna mrestilišta. Hladnovodne vrste poput potočne pastrmke, lipljena i zlatovčice ulaze u stres već na temperaturi od 20 stepeni Celzijusa, dok duži boravak u vodi toplijoj od 25 stepeni za njih znači sigurnu smrt. Podaci ukazuju da su se vode u Gornjoj Austriji poslednjih decenija zagrevale bržim tempom od samog vazduha.
Akcije spasavanja i dugoročne mere zaštite
Predstavnici ribolovačkih udruženja pokušavaju da izmeste preostale primerke, uglavnom krupniju ribu, iz preostalih barica u dublja i sigurnija područja. Ipak, za većinu mlađi ove mere dolaze prekasno i situacija za njih ostaje bezizlazna.
Stručnjaci ističu da obalno drveće i žbunje igraju ključnu ulogu u hlađenju vode stvaranjem hlada, kao i da je neophodno obezbediti nesmetane migracione puteve kako bi ribe mogle da pređu u hladnije zone. Pokrajina Gornja Austrija stoga sprovodi projekte vraćanja vodotokova u prirodno stanje, sadnjom priobalne vegetacije i uklanjanjem prepreka u rečnim koritima, sa ciljem da se očuvaju autohtone vrste tokom sve toplijih letnjih perioda.
