Zabeležen je nesvakidašnji rekord u sektoru rada i zdravstva. Prema najnovijim podacima, prosečno trajanje odsustva sa posla zbog bolesti dostiglo je najniži nivo u istoriji praćenja statistike, pri čemu zaposleni provode sve manje dana na bolovanju.
Dramatičan pad prosečnog broja dana na bolovanju
Iako se ukupan broj prijavljenih bolovanja povremeno povećava tokom sezonskih talasa gripa i respiratornih infekcija, sama dužina odsustva po radniku drastično je skraćena.
Statistika pokazuje da radnici u proseku ostaju kod kuće znatno kraće nego prethodnih decenija, što je prosečnu dužinu trajanja bolovanja spustilo na istorijski minimum.
Ovaj trend prisutan je u gotovo svim privrednim sektorima, od proizvodnje i građevinarstva do uslužnih delatnosti i javne uprave.
Faktori koji stoje iza istorijskog rekordno kratkog bolovanja
Stručnjaci za radno pravo, ekonomiju i zdravstvo navode više isprepletanih razloga za ovako skraćeno trajanje odsustava. Sve veća mogućnost rada od kuće omogućava radnicima sa blagim simptomima da nastave sa obavljanjem zadataka bez otvaranja zvaničnog bolovanja.
Pored toga, rastući pritisak na radnom mestu, strah od gubitka posla i nedostatak adekvatnih zamena primoravaju zaposlene da se vrate na radne zadatke pre potpunog oporavka.
Savremene metode lečenja i brža dijagnostika dodatno ubrzavaju proces ozdravljenja, dok strože kontrole i izmene u sistemu doznaka takođe doprinose tome da radnici provode sve manje vremena na zvaničnom odsustvu.
