Austrijski fond za integraciju (ÖIF) objavio je rezultate nove studije o stavovima građana prema migraciji, integraciji i društvenoj svakodnevici, koja pokazuje jasnu razliku između privatnog okruženja i iskustava na javnim mestima.
Istraživanje je za potrebe ÖIF-a sprovela agencija Peter Hajek Public Opinion Strategies GmbH u periodu od 26. februara do 9. marta 2026. godine, obuhvativši 1.016 ispitanika starijih od 16 godina. Rezultate je javnosti u utorak predstavila ministarka za integraciju Klaudija Bauer (ÖVP).
Kontrast između privatnog i javnog okruženja
Prema navodima iz studije, ispitanici u većini beleže pozitivne kontakte sa migrantima u privatnom i poslovnom životu. U krugu prijatelja i poznanika 73 odsto anketiranih ocenjuje svoja iskustva kao veoma ili prilično pozitivna, a povoljne ocene preovlađuju i na radnom mestu, kao i u neposrednom susedstvu.
Međutim, perceprcija se drastično menja kada su u pitanju javne površine, poput ulica, parkova, prodavnica i javnog prevoza. Na tim mestima svega 36 procenata građana prijavljuje pozitivna iskustva, dok 55 odsto ispitanika susrete s migrantima na javnim lokacijama opisuje kao prilično ili veoma negativne.
Percepcija susedstva i nivoi prihvatanja različitih grupa
Studija je istraživala i u kojoj meri prisustvo određenih društvenih grupa u komšiluku smeta građanima. Najveća uzdržanost zabeležena je prema tražiocima azila i izbeglicama — 28 procenata ispitanika navodi da bi se osećalo veoma uznemireno njihovim prisustvom, dok je dodatnih 35 odsto izjavilo da bi bili donekle uznemireni. Visok stepen skepticizma prisutan je i prema Romima i Sintima, koje 53 odsto anketiranih vidi kao ometajuće susede.
Kada je reč o osobama muslimanske veroispovesti, 49 procenata ispitanika izražava zadršku (20 odsto veoma uznemireno, a 29 odsto donekle uznemireno), dok značajan deo anketiranih i dugotrajno nezaposlena lica doživljava kao ometajući faktor u okruženju.
S druge strane, gej, lezbejske i biseksualne osobe, kao i pripadnici jevrejske zajednice, kod velike većine građana ne izazivaju smetnje ili ih izazivaju u minimalnoj meri. Najviši nivo prihvatanja u austrijskom društvu zabeležen je prema osobama sa invaliditetom i osobama druge boje kože.
