Nemačke bezbednosne službe identifikovale su dvojicu muškaraca osumnjičenih za pokušaj sabotaže dronom na aerodromu Lajpcig/Hale početkom avgusta, pri čemu je jedan od njih, ruski državljanin Oleg L., prema istražnim spisima povezan sa ruskom vojnom obaveštajnom službom GRU, objavio je list „Velt“ pozivajući se na svoje izvore.
Prema pisanju tog lista, nemačke službe su još prilikom njegovog ulaska u zemlju imale informacije o njegovoj povezanosti sa GRU, ali on ipak nije bio pod nadzorom, dok se trenutno, prema dostupnim saznanjima, nalazi na teritoriji Rusije. Organi gonjenja sumnjaju da je Oleg L. bio zadužen za logistiku i organizaciju napada, dok je kao drugi osumnjičeni označen državljanin Belorusije Andrej K.
DNK tragovi na opremi i veza sa sabotažom u Poljskoj
Istraga u ovom slučaju u velikoj meri se zasniva na DNK analizama pronađenim na opremi namenjenoj za upravljanje dronom. Naime, istražitelji su na konstrukciji upravljačke antene otkrili ostatke rukavica sa tragovima koji su ranije već evidentirani u Litvaniji i Finskoj, gde je Andrej K. odranije poznat po izvršenju krivičnih dela.
Osim toga, istražni spisi povezuju Andreja K. i sa požarom u objektu „Leroa Merlin“ u poljskom gradu Lođu iz 2024. godine, koji tamošnje vlasti tretiraju kao čin sabotaže, pri čemu su i u tom slučaju istražitelji pronašli tragove koji vode prema Rusiji.
Detalji neuspelog napada i diplomatske posledice
Incident se odigrao početkom avgusta, kada je u blizini ukrajinskog teretnog aviona „Antonov An-124“ na pomenutom aerodromu uočen dron sa eksplozivom. Istražitelji su utvrdili da je bespilotna letelica nosila oko 1,8 kilograma eksploziva, dok se u rezervoarima aviona nalazilo oko 25.000 litara kerozina. Do eksplozije nije došlo jer se detonator otkinuo.
Nemačko Savezno tužilaštvo vodi istragu zbog sumnje u pokušaj izazivanja eksplozije i opasnog ometanja vazdušnog saobraćaja. Vlada u Berlinu je početkom septembra direktno optužila Rusiju za ovaj napad, što je zvanična Moskva odbacila. Nakon toga, nemačke vlasti su najavile zatvaranje „Ruskog doma“ u Berlinu i ruskog generalnog konzulata u Bonu, dok je Moskva uzvratila zatvaranjem više ogranaka nemačkog instituta „Gete“ u Rusiji.
