Tokom protekle decenije Srbija je ostvarila izuzetno dinamičan ekonomski uspon na prostoru Zapadnog Balkana, čime je značajno učvrstila svoju regionalnu poziciju. Rast plata, priliv stranog kapitala, kao i intenzivan razvoj infrastrukture i IT sektora pozicioniraju zemlju kao potencijalno glavno ekonomsko čvorište regiona.
Međutim, najnovija analiza međunarodnog instituta IFIMES pod nazivom „Srbija 2026: Od investicionog modela ka ekonomiji znanja i regionalnom liderstvu“ ukazuje na to da sama veličina privrede ne garantuje dugoročnu stabilnost, te da naredna faza zahteva okretanje inovacijama, produktivnosti i domaćoj dodatoj vrednosti.
Rast plata i izazovi kupovne moći
Ekonomski skok najvidljiviji je kroz rast primanja građana:
Prosečna plata: Sa nekadašnjih 366 evra iz 2012. godine, prosečna neto zarada porasla je na 1.036 evra u martu, zabeleživši skok od 183 odsto. Ovim rezultatom Srbija je prvi put prešla prag od 1.000 evra prosečne plate.
Penzije i minimalac: U istom periodu od 2012. do proleća 2026. godine, prosečna penzija je porasla sa 204 na 484 evra, dok je minimalna neto zarada skočila sa 153 na 541 evro.
Novi rast najnižih primanja: Predloženo povećanje minimalne zarade sa oko 550 na 600 evra nastavlja trend rasta. Radi poređenja, minimalac je 2010. godine iznosio oko 15.000 dinara, a primalo ga je između 350.000 i 400.000 radnika.
U analizi se naglašava da nominalni skok primanja nije dovoljan za potpunu ocenu životnog standarda, već je neophodno uzeti u obzir inflaciju, cene stanovanja i energije, regionalne razlike, kao i realnu kupovnu moć stanovništva.
Zaokret u privlačenju investicija
Strane direktne investicije bile su ključni zamajac dosadašnjeg napretka, naročito u sektorima automobilske industrije, IT-a, energetike, logistike i prerađivačke proizvodnje. Ovaj model obezbedio je nova radna mesta, veći izvoz i stabilnije budžetske prihode.
Ipak, IFIMES smatra da uspešnost privlačenja kapitala više ne treba meriti samo brojem otvorenih radnih mesta ili iznosom uloženog novca. Težište se mora pomeriti na sposobnost domaće privrede da usvoji nova znanja i tehnologije, odnosno na čvršće povezivanje stranih investitora sa domaćim dobavljačima i povećanje udela domaćih proizvoda visoke vrednosti.
Infrastruktura kao geopolitički adut i uloga države
Veliki infrastrukturni radovi – od autoputeva i brzih pruga do digitalne i energetske mreže – postavili su temelje dugoročne konkurentnosti. Zbog specifičnog geografskog položaja, saobraćajno povezivanje Srbije sa susedima (BiH, Hrvatskom, Crnom Gorom, Severnom Makedonijom i Albanijom) prevazilazi lokalni značaj i dobija geopolitičku dimenziju.
Dosadašnji razvoj obeležila je snažna uloga države u usmeravanju investicija i realizaciji strateških projekata. Autori analize zaključuju da će dalji uspeh zavisiti od sposobnosti da se efikasna državna politika uskladi sa jačanjem nezavisnih institucija, transparentnošću i predvidivim pravnim okvirom, jer ekonomski rast bez institucionalnog napretka nosi ozbiljna ograničenja.
