Dve godine nakon formiranja vlasti, trostranačka vladajuća koalicija u Austriji nalazi se na ivici potpunog političkog kolapsa. Prema najnovijim ispitivanjima javnog mnjenja, vladajući savez koji čine Narodna partija (ÖVP), Socijaldemokratska partija (SPÖ) i liberalni NEOS zajedno ne uspeva da dobaci ni do 42 odsto podrške birača.
Ključni reformski procesi u zemlji blokirani su već mesecima usled neprekidnih nesuglasica partnera, dok u političkim krugovima u Beču sve učestalije kruže nezvanične najave o neminovnosti raspisivanja vanrednih parlamentarnih izbora.
Najteži udarac pretrpela je Socijaldemokratska partija (SPÖ), koja je u najnovijim anketama spala na istorijskih 14,4 odsto podrške. Iako oslabljeni predsednik stranke Andreas Babler nastoji da zadrži svoju poziciju usred spora sa stranačkim funkcionerima poput Marterbauera i Kučera, unutrašnja trvenja i nedostatak jasne vizije ostavljaju nekada najjaču opozicionu snagu u potpunom rasulu.
NÖN.at
Maratonski sastanak u Kancelariji: Uveden „Depozit za budućnost“ i najavljene oštrije mere za socijalnu pomoć
U pokušaju da konsoliduju redove i ponude rešenja za narastajuće nezadovoljstvo, šefovi koalicionih stranaka održali su u subotu vanredni osmogodišnji sastanak u zgradi Savezne kancelarije. Kancelar Kristijan Štoker (ÖVP) izneo je detalje projekta „Depozit za budućnost“ (Zukunftsdepot), kojim se predviđa da svako dete rođeno od 1. januara 2007. godine pa nadalje dobije jednokratnu državnu finansijsku podršku od 500 evra. Porodice će moći godišnje da uplaćuju dodatnih do 5.000 evra na namenski račun, čime bi sa navršenih 18 godina života mlada osoba mogla da raspolože sa iznosom do 23.000 evra za potrebe daljeg obrazovanja ili osamostaljivanja.
Sa druge strane, Savezna vlada je najavila korenite izmene i znatno poostravanje kriterijuma u sistemu socijalne pomoći. Pod pritiskom javnosti i zastoja u pregovorima koje vodi ministar za socijalna pitanja Šuman, kancelar Štoker je potvrdio da će socijalna davanja u buduće biti znatno niža tokom faze integracije korisnika.
„Oni koji nikada nisu uplaćivali u naš socijalni sistem ne mogu u potpunosti koristiti njegove benefite. Radno sposobna lica moraju biti usmerena na tržište rada“, poručio je Štoker, aludirajući na slučajeve iz prošlosti poput bečkih višečlanih porodica koje su na ime minimalne podrške primale i do 9.000 evra mesečno, naglasivši da se takve praksi više neće tolerisati.
