Slučaj mlade Bečlijke koja je, uprkos stoprocentnom invaliditetu i potpunoj nesposobnosti za rad, ostala bez minimalne socijalne pomoći čitava četiri meseca, ponovo je uzdrmao austrijsku javnost i otvorio ozbiljna pitanja o efikasnosti birokratskog sistema. Kako prenosi dnevnik Heute, gospođa S. je zapala u tešku finansijsku krizu usled prekida socijalnih davanja, što je navelo Radničku komoru Beča (AK Wien) da oštro reaguje i zatraži korenite reforme sistema socijalne zaštite u Austriji.
Problemi za mladu ženu počeli su u novembru 2025. godine kada joj je istekla dotadašnja minimalna pomoć. Prema rečima porodice, nikakvo obaveštenje ili podsetnik o potrebi obnove zahteva nije stiglo na njihovu adresu. Tek u januaru 2026. godine njeni roditelji su primetili da uplata nema i odmah podneli novu dokumentaciju. Međutim, birokratska zapreka nastala je kada nadležni organi više nisu hteli da priznaju ranije prihvaćeni sudski zapisnik o roditeljskom izdržavanju iz maja 2025. godine, zbog čega je zahtev odbijen, ostavljajući osobu sa teškim invaliditetom bez ikakvih prihoda i sigurnosti.
Intervencija Radničke komore i sporni period bez primanja
Tek nakon direktnog angažovanja i pravne podrške odeljenja za socijalna pitanja Radničke komore Beča i nove žalbe Okružnom sudu, slučaj je pokrenut sa mrtve tačke, te je mlada žena od maja 2026. godine ponovo počela da prima minimalnu socijalnu pomoć. Ipak, isplate za četiri sporna meseca – od januara do aprila 2026. godine – i dalje nisu izvršene. Zbog toga je Socijalna služba Beča podnela zvaničnu žalbu na rešenje o odbijanju, pa se konačni pravni rasplet i retroaktivna isplata još uvek čekaju.
Šefica odeljenja za socijalne usluge u Radničkoj komori Beča, Ines Stiling (Ines Stilling), naglasila je da ovaj slučaj nije usamljen i da jasno ukazuje na nedostatke zakonskog okvira. Radnička komora stoga zahteva da se osobama koje su trajno i trajno nesposobne za rad socijalna pomoć dodeljuje trajno, bez potrebe za ponovnim i mrcvarećim podnošenjem zahteva, čime bi se ujedno smanjio i nepotrebni administrativni teret. Pored toga, AK Wien apeluje da se korisnicima trajno garantuje zdravstveno osiguranje i ukinu zakonske obaveze da odrasle osobe sa teškim invaliditetom moraju potraživati finansijsko izdržavanje od svojih roditelja.
