Španski premijer Pedro Sančez pretrpeo je težak poraz na regionalnim izborima u Aragonu, koji se tradicionalno smatraju pokazateljem nacionalnog političkog raspoloženja. Njegova Socijalistička radnička partija osvojila je oko 24 odsto glasova, što je najlošiji rezultat u toj regiji ikada, dok je Narodna stranka (PP) sa 34 odsto glasova ostala najjača snaga, ali bez apsolutne većine u 67-članom regionalnom parlamentu.
Najveći dobitnik ovih izbora je krajnje desni Voks, koji je udvostručio broj zastupnika u odnosu na 2023. godinu i sada ima 14 mesta, uz podršku od oko 18 odsto birača.
– Poruka je jasna: pobedili smo na izborima, a to znači da samo Narodna stranka može formirati vladu za sledeće četiri godine – rekao je predsednik Aragonske autonomne zajednice Horhe Azkon.
Prethodno raspisani izbori, s namerom konzervativaca da ih pretvore u referendum o Sančezu, otvorili su prostor za jačanje krajnje desnice. PP sada mora da pregovara sa Voksom kako bi formirao vlast, što može dovesti do zaoštravanja nacionalnih migracionih politika i ograničenja međunarodnih vojnih angažmana. Voks se, između ostalog, protivi učešću Španije u evropskim misijama u Ukrajini, čak i nakon postizanja mirovnog sporazuma.
Ekonomski pokazatelji u senci nezadovoljstva birača
Regionalni izbori u Aragonu pokazali su da društveno nezadovoljstvo može nadjačati pozitivne makroekonomske trendove. Nezaposlenost je niža nego pre finansijske krize, javni dug opada, a Španska centralna banka predviđa rast od 2,2 odsto u 2026. godini, iznad proseka evrozone, podseća Blumberg.
Međutim, levica se suočava s problemom fragmentacije. Levičarska Aragonska unija, iako značajno ojačala na ovim izborima, ne uspeva da ujedini ostatak levice, dok Podemos dobija manje od jedan odsto glasova. Istovremeno, krajnja desnica profitira od nezadovoljstva mladih i straha od migranata, za koje tvrde da im oduzimaju poslove, što dodatno slabi poziciju Sančeza.
Opšte nezadovoljstvo, zajedno s nizom korupcijskih afera i problema u železnici, dodatno otežava premijeru zadatak konsolidacije vlasti. Ove regionalne promene ukazuju na širi trend u Evropi, gde ekstremne stranke polako preuzimaju birače tradicionalnih snaga, stvarajući izazov za centrističke i levičarske političke formacije.
