Rasprava o nasilju u austrijskim školama poslednjih godina sve češće se oslanja na dve vrste pokazatelja, broj prijavljenih nasilnih dela koje evidentira policija na lokalnom nivou i broj školskih mera koje se uvode zbog nasilja, pre svega privremenih udaljavanja sa nastave, suspendovanja.
Podaci koji su javno objavljeni ukazuju na to da su incidenti i posledice po školski sistem postali vidljiviji nego pre pandemije, a Ministarstvo obrazovanja je za školsku godinu 2024/25 uvelo i posebnu strategiju fokusiranu na zaštitu dece i prevenciju nasilja i mobinga.
Koliko je nasilje poraslo?
Na nivou cele Austrije, broj privremenih suspendovanja učenika “zbog nasilja” porastao je iznad nivoa pre pandemije. Prema podacima objavljenim na schule.at, u školskoj godini 2024/25 širom zemlje privremeno je suspendovano 2.187 dece i mladih zbog nasilja.
U istom tekstu navodi se da je to više nego prethodne godine, kada je bilo “oko 2.000” slučajeva, i “značajno” iznad nivoa pre pandemije, kada je beleženo “oko 1.000” suspendovanja. Drugim rečima, u odnosu na period pre kovida, broj suspendovanja je danas više nego udvostručen.
Za Beč su dostupni i policijski podaci o prijavljenim nasilnim delima u školama. Prema statistici bečke policijske direkcije koju prenosi vienna.at, broj prijavljenih “nasilnih delikata” u bečkim školama porastao je sa 296 u 2015. na 632 u 2024. godini, što je takođe više nego udvostručenje.
Najveći deo tih prijava odnosi se na telesne povrede (u 2024. navodi se 592 prijave), dok se u preostalima pominju i teže telesne povrede, kao i krivična dela iz domena seksualnog nasilja nad maloletnicima.
Sa čime se susreću roditelji?
U svakodnevici roditelja, porast nasilja i poremećaja školskog reda najčešće se vidi kroz češće intervencije škole, pozive na razgovore i privremena udaljavanja učenika sa nastave, posebno kada se radi o ponavljanim incidentima.
Schule.at navodi da se među razlozima rasta suspendovanja pominju veća osetljivost na nasilne incidente, psihička opterećenja i socijalne krize nakon pandemije, ali i ponavljano nasilno ponašanje pojedinih učenika, uključujući pretnje i oštećenje imovine.
Roditelji se paralelno suočavaju i sa problemima koji ne ostaju nužno “u dvorištu škole”. U izveštavanju o rezultatima TALIS 2024 koje prenosi DiePresse navodi se da 21 odsto nastavnika radi u školama gde, prema školskim rukovodstvima, zastrašivanje ili mobing među decom postoji makar jednom nedeljno.
Kao jednako raširen problem pominje se i dugotrajnije sistematsko onlajn šikaniranje među vršnjacima. U istom tekstu se navodi i da nastavnici češće prijavljuju probleme sa disciplinom i ometanjem nastave nego ranije.
Kako država i škole reaguju?
Austrijsko Ministarstvo obrazovanja navodi da u školskoj godini 2024/25 stavlja poseban fokus na zaštitu dece i mladih kroz “Hinschauen statt Wegschauen” paket mera, koji obuhvata izradu dečjih zaštitnih koncepata u svim školama, jačanje saradnje sa policijskim bezbednosnim koordinatorima i dodatne programe obuke za nastavnike u oblasti prevencije nasilja i mobinga.
U tom okviru se školama preporučuje i da u slučajevima suspendovanja ili ponašanja koje može biti krivično relevantno kontaktiraju policijske bezbednosne službe radi brzih razgovora o posledicama i normama ponašanja.
