Cene namirnica u Italiji ušle su u 2026. sa novim rastom. Prema konačnim podacima italijanskog statističkog zavoda Istat, cene kategorije “hrana i bezalkoholna pića” u januaru 2026. bile su za 2,6 odsto više nego u januaru 2025, dok je šira “korpa za kupovinu” odnosno kategorija “grocery and unprocessed food” porasla za 2,1 odsto na godišnjem nivou.
Istovremeno, ukupna inflacija u Italiji u januaru iznosila je 1,0 odsto, što znači da su cene hrane rasle brže od ukupnog proseka cena.
Koliko su cene hrane porasle za godinu dana
Istat za januar 2026. navodi da su cene neprerađene hrane porasle za 2,5 odsto, a cene prerađene hrane, uključujući alkohol, za 1,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine.
U privremenim podacima za isti mesec Istat je procenio da su cene “hrane i bezalkoholnih pića” porasle za 2,6 odsto, što je potvrđeno i u tabelama objavljenog izveštaja.
Ako se pogleda kraj prethodne godine, vidi se da je rast bio prisutan i u decembru 2025.
Tada su cene “grocery and unprocessed food” bile više za 2,2 odsto nego u decembru 2024, dok su cene neprerađene hrane porasle za 2,3 odsto, a prerađene hrane uključujući alkohol za 2,6 odsto.
Koliko su cene hrane porasle u dužem periodu?
Na duž, rast je mnogo izraženiji. Istat je u januaru 2025. objavio da je indeks cena za “hranu i bezalkoholna pića” tada iznosio 133,4 poena, dok je u januaru 2021. isti indeks bio 105,7 poena, oba puta po istoj metodologiji sa bazom 2015=100. To znači da su cene hrane u januaru 2025. bile oko 26,2 odsto više nego u januaru 2021.
Istat je u svojoj ekonomskoj belešci iz septembra 2025. dao i još širi pregled: harmonizovane cene hrane i bezalkoholnih pića u Italiji bile su u julu 2025. za 30,1 odsto više od proseka iz 2019. godine.
U novembarskoj belešci Istat je dodatno naveo da su od oktobra 2021. do oktobra 2025. cene hrane u Italiji porasle za 24,9 odsto, što je skoro osam procentnih poena više od opšteg harmonizovanog indeksa potrošačkih cena u istom periodu.
Koliko prosečna plata pokriva prosečnu potrošačku korpu?
Kada se rast cena uporedi sa raspoloživim dohotkom, slika postaje još jasnija. Na zvaničnoj stranici EURES-a za Italiju navodi se da je u 2023. prosečna bruto mesečna zarada samca iznosila 2.791 evro, dok je prosečna neto mesečna zarada bila 2.017 evra.
Sa druge strane, Istat je objavio da je prosečna mesečna potrošnja domaćinstva u Italiji u 2024. iznosila 2.755 evra. To znači da jedna prosečna neto plata samca pokriva oko 73 odsto prosečne mesečne potrošačke korpe domaćinstva, odnosno da za punu korpu nedostaje oko 738 evra mesečno.
Zašto je kupovna moć i dalje pod pritiskom?
Problem nije samo u tome što su cene hrane više nego lane, već i u tome što se zarade nisu potpuno oporavile u realnom smislu. Istat je u decembarskom izgledu ekonomije naveo da su realne ugovorene zarade u septembru 2025. i dalje bile 8,8 odsto niže nego u januaru 2021.
OECD je, s druge strane, procenio da će nominalne zarade u Italiji porasti za 2,6 odsto u 2025. i za 2,2 odsto u 2026, ali uz napomenu da su realni dobici skromni.
Zbog toga rast od 2,6 odsto za hranu u januaru 2026. ne deluje dramatično ako se gleda samo jedna godina, ali postaje mnogo teži kada se stavi u kontekst poslednjih pet godina, u kojima su cene hrane u Italiji porasle za četvrtinu do gotovo trećinu, zavisno od referentnog perioda.
