CDU/CSU i SPD postigli su dogovor o ključnim tačkama sveobuhvatne reforme nemačkog Zakona o grejanju (ZGG), kojim će, između ostalog, i ubuduće biti dozvoljena ugradnja novih sistema na gas i lož ulje. Istovremeno, ukida se dosadašnje pravilo o obaveznom udelu od 65 odsto obnovljivih izvora energije u novim sistemima grejanja.
Gas i lož ulje ostaju, ali uz obavezne kvote
Prema usaglašenim smernicama, vlasnici objekata koji se greju na gas ili naftu moći će da nastave sa tom praksom i da instaliraju nove sisteme na fosilna goriva. Ipak, predviđeno je postepeno uvođenje obaveznog udela biogoriva.
Od 2028. godine dobavljači će morati da u svoje isporuke dodaju do jedan odsto „zelenog“ gasa, odnosno biogoriva poput biometana. Za nove sisteme grejanja na gas i lož ulje od 2029. godine biće obavezan minimalni udeo od 10 odsto biogoriva. Kod sistema na lož ulje to znači korišćenje, na primer, goriva tipa B10.Planirano je da se udeo biogoriva dodatno poveća u tri faze do 2040. godine, ali detalji tih faza još nisu precizirani.
Istovremeno, stručnjaci upozoravaju da bi lož ulje i gas u narednim godinama mogli znatno da poskupe zbog rasta poreza na emisije ugljen-dioksida (CO₂).
Subvencije za alternativne sisteme
Građani koji se odluče za prelazak na toplotne pumpe ili daljinsko grejanje i dalje će imati pravo na državne subvencije. Trenutno su dostupna sredstva u iznosu do 21.000 evra.
Međutim, još nije poznato da li će taj maksimalni iznos ostati na snazi niti da li će subvencije biti produžene nakon 2029. godine.
Troškovi za stanare i ograničenja povećanja kirija
Stanodavci će i ubuduće moći da deo troškova za klimatski prihvatljivije sisteme grejanja i energetski efikasne renovacije – umanjene za eventualne troškove popravki – prenesu na zakupce. Prema važećim pravilima, do osam odsto tih troškova može se godišnje uračunati u zakupninu.
Ipak, postoji ograničenje: osnovna kirija ne sme da poraste za više od tri evra po kvadratnom metru u roku od šest godina. Za stanove sa posebno niskom zakupninom, maksimalno povećanje je dva evra po kvadratnom metru. Tako bi, na primer, stan sa početnom cenom od 10 evra po kvadratu mogao da poskupi najviše na 13 evra u roku od šest godina.
Udruženje stanara upozorava da bi nastavak ugradnje sistema na gas i lož ulje mogao da dovede do rasta troškova grejanja za zakupce, pre svega zbog očekivanog povećanja cene CO₂. U dokumentu sa ključnim smernicama, CDU/CSU i SPD navode da nameravaju da zaštite stanare od „prekomernih troškova komunalnih usluga koji proizilaze iz instaliranja neefikasnih sistema grejanja“, dok se konkretne mere očekuju u narednim nedeljama.
Novi standardi za buduće graditelje
Reforma ima za cilj da ispuni zahteve Evropske unije u pogledu klimatske neutralnosti. U dokumentu se navodi da će novi zakon u potpunosti preuzeti odredbe Evropske direktive o energetskim performansama zgrada (EPBD).
To podrazumeva da sve nove zgrade izgrađene od 1. januara 2030. godine moraju imati status „zgrada sa nultom emisijom“. U praksi to znači da sistem grejanja mora biti gotovo klimatski neutralan. Ko ne može da obezbedi grejanje u potpunosti zelenim gasom ili zelenim uljem, moraće da se opredeli za alternativna rešenja, poput toplotne pumpe.
