Početak 2026. godine doneo je nezapamćenu nestabilnost na poslovnom planu, jer su podaci za januar i februar pokazali dramatičan porast broja propalih preduzeća. U prva dva meseca bankrot je proglasila 2.361 firma, što je porast od skoro 76 odsto u odnosu na isti period prošle godine. Udruženje poverilaca “Creditreform” ocenjuje da je ovo nastavak besprimernog talasa stečajeva koji je započeo u drugoj polovini 2025. godine.
Glavni uzrok ovog oštrog rasta leži u zakonskim izmenama koje su na snagu stupile početkom 2025. godine, ali su puni efekat počele da pokazuju tek od maja te godine.
Prema novim pravilima, poreske vlasti i fondovi socijalnog osiguranja sada su u obavezi da pokreću stečajne postupke protiv dužnika, čime su izjednačeni sa privatnim poveriocima.
Mnoge kompanije koje su ranije uspevale da odlože proglašenje bankrota sada su priterane uza zid, a prognoze su mračne. Ako se ovaj tempo nastavi, “Creditreform” predviđa da bi do kraja godine broj ugašenih firmi mogao da premaši 14.000, čime bi bio ubedljivo srušen prošlogodišnji rekord od 11.915 stečajeva.
Rast ličnih bankrota i organizacionih manjkavosti
Osim privrede, kriza je pogodila i pojedince, pa je broj privatnih bankrota fizičkih lica skočio za 43 odsto, dostižući brojku od 281 slučaja u prva dva meseca.
S druge strane, zabeležen je porast od skoro jedne trećine kod stečajeva izazvanih organizacionim nedostacima unutar firmi. Stručnjaci sugerišu da bi jedan od razloga mogao biti i svesno izbegavanje zakonskih obaveza od strane pojedinaca koji pokušavaju da se oslobode odgovornosti u svojim preduzećima.
Jedini segment u kojem je zabeležen pad od 4,1 odsto jesu bankroti nakon smrti vlasnika, što se dešava kada naslednici odbiju da preuzmu prezaduženu imovinu.
Broj brisanja iz registra raste brže od broja upisanih preduzeća
Uprkos crnim statistikama o gašenju firmi, podaci o osnivanju novih preduzeća daju tračak optimizma. U prva dva meseca 2026. godine u trgovinski registar upisane su 9.372 nove firme, što je rast od 3,3 odsto. Ipak, broj brisanja iz registra rastao je još brže – za 7,2 procenta.
Kada se podvuče crta, neto porast broja aktivnih preduzeća iznosi 3.538, što je za 2,6 odsto slabiji rezultat nego u istom periodu lane.
