Rat u Iranu izazvao je pravi haos na tržištu energenata u Austriji, gde cene benzina i dizela dostižu rekordne nivoe. Dok dizel na pojedinim pumpama već premašuje 1,90 evra po litru, vlada i dalje traga za održivim rešenjem koje bi zaštitilo potrošače.
U jeku ove krize, generalni direktor OMV-a Alfred Štern oštro je odbacio optužbe da se kompanija bogati na muci građana. On ističe da se cene ne formiraju u rafineriji već na slobodnom tržištu, na šta kompanija ima ograničen uticaj.
Struktura cene i uloga države
Štern je u svom javnom obraćanju ponudio preciznu računicu koja pokazuje da država zapravo najviše profitira od skupog goriva. Naime, kada litar super benzina košta 1,70 evra, čak 90 centi odlazi direktno u državnu kasu na ime poreza i dažbina.
Preostalih 80 centi mora da pokrije nabavnu cenu sirove nafte i sve operativne troškove kompanije. Prema njegovim rečima, niže cene na pumpama trenutno su dostižne jedino kroz smanjenje državnih nameta.
Svako nasilno ograničavanje tržišnih cena od strane vlasti moglo bi ozbiljno ugroziti sigurnost snabdevanja cele zemlje. Tržište zahteva realne cene kako bi se protok robe održao stabilnim.
Globalna borba za deficitarno gorivo
Situacija na svetskom nivou dodatno otežava položaj Austrije jer je rat u Iranu doveo do međunarodne nestašice od oko 20 odsto nafte i 10 odsto gotovih derivata. Štern upozorava na surovu realnost na berzi.
OMV mora da plaća izuzetno visoke i konkurentne cene na berzi u Roterdamu kako bi uopšte dopremio gorivo do domaćih pumpi. Njegova poruka je jasna: u globalnoj borbi za resurse, onaj ko nije spreman da plati visoku cenu biće prinuđen da ide pešice.
Rizik od potpune nestašice
Kada je reč o sigurnosti snabdevanja do kraja godine, šef OMV-a ne može da pruži čvrste garancije. On otvoreno priznaje da bi Austrija u najgorem slučaju mogla da ostane bez goriva.
Sukob koji je počeo krajem februara paralisao je ključna postrojenja na Bliskom istoku. Iranska blokada Ormuskog prolaza praktično je presekla jednu od najvažnijih arterija svetske trgovine naftom.
Štednja kao jedini preostali izlaz
Ukoliko dođe do ekstremne nestašice, Štern smatra da građani moraju radikalno promeniti svoje navike. Potrebno je okrenuti se štednji kao jedinom preostalom rešenju za prevazilaženje krize.
To podrazumeva znatno manje korišćenje automobila i sporiju vožnju radi manje potrošnje. Ne postoji drugi način da se prevaziđe fizički nedostatak derivata na tržištu ukoliko se logistički lanci ne oporave.
Realnost na terenu diktiraju geopolitički sukobi nad kojima austrijska privreda nema direktnu kontrolu. Iako je prioritet kompanije da obezbedi gorivo za svoje klijente, situacija ostaje krajnje neizvesna.
