Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je prilikom predstavljanja nacionalne strategije „Srbija 2030“ da bi u zemlji, najkasnije do septembra, trebalo da bude otvorena prva fabrika za proizvodnju humanoidnih robota i robota pasa.
Vučić je naveo da se u svetu godišnje proda između šest i devet hiljada humanoidnih robota i istakao plan da se deo takve proizvodnje razvija i u Srbiji.
„U Srbiji ćemo proizvesti 1.000 humanoidnih robota za različite potrebe i dvostruku namenu, kao i 10.000 robota pasa, takozvanih robot-dogova, koji će imati višestruku upotrebu“, rekao je Vučić tokom predstavljanja strategije.
On je dodao da bi razvoj ovih tehnologija mogao da Srbiju pozicionira ispred drugih zemalja regiona, naročito u oblasti veštačke inteligencije.
„Srbiju 2030. i 2035. vidim kao zemlju koja napreduje, iako možda ne onoliko brzo koliko bih želeo. Moraćemo više da radimo i učimo, ali i da menjamo sebe pre nego što promene tražimo od drugih“, naveo je predsednik.
Humanoidni roboti sve bliže svakodnevici
Iako se humanoidni roboti često povezuju sa naučnofantastičnim filmovima, razvoj tehnologije poslednjih godina pokazuje da bi takve mašine uskoro mogle da postanu deo svakodnevnog života.
Humanoidni roboti projektovani su tako da izgledom i kretanjem podsećaju na ljude, a zahvaljujući napretku robotike i mašinskog učenja sposobni su da obavljaju sve složenije zadatke. Već sada mogu da izvršavaju različite poslove – od jednostavnih kućnih aktivnosti do zahtevnih operacija u industriji.
Jedna od ključnih prednosti njihove primene je mogućnost rada bez prekida, tokom čitavog dana, što bi moglo da poveća produktivnost i smanji troškove proizvodnje.
Primena u medicini, industriji i obrazovanju
Stručnjaci navode da bi humanoidni roboti mogli značajno da doprinesu kvalitetu života ljudi. Planirana je njihova upotreba u brizi o starijim osobama, kao i u pružanju pomoći osobama sa invaliditetom. Takođe bi mogli da obavljaju opasne poslove u industriji ili u kriznim zonama.
Moguća je i njihova primena u obrazovanju, gde bi roboti mogli da pruže personalizovanu podršku učenicima i studentima.
Debata o autonomnom oružju
Razvoj robotike pokrenuo je i rasprave o upotrebi autonomnih sistema u vojne svrhe. Smrtonosni autonomni sistemi oružja (LAWS), često nazvani i „roboti ubice“, sposobni su da samostalno identifikuju metu i izvrše napad bez direktne ljudske kontrole.
Više država, među kojima su SAD, Kina, Velika Britanija, Indija, Iran, Izrael, Južna Koreja, Rusija i Turska, ulaže u razvoj takvih tehnologija.
Autonomni dronovi već su korišćeni u savremenim sukobima, uključujući rat u Ukrajini, gde su bespilotne letelice upotrebljavane za napade na vojne ciljeve i infrastrukturu.Izazovi razvoja tehnologijeI pored velikog potencijala, stručnjaci ukazuju i na ograničenja. Humanoidni roboti, iako mogu biti veoma snažni, imaju ograničenu izdržljivost i zahtevaju održavanje i zamenu delova nakon oštećenja.
Veliki izazov predstavlja i potreba za efikasnim izvorima energije, jer roboti koji obavljaju zahtevne fizičke zadatke troše velike količine energije.
Pored toga, za efikasnu primenu neophodni su napredni sistemi veštačke inteligencije koji mogu brzo da donose odluke u promenljivim i složenim situacijama.
Obuka robota u kineskim laboratorijama
U laboratoriji u Vuhanu u Kini, humanoidni roboti se obučavaju kroz proces koji podseća na nastavu u učionici. Inženjeri prikupljaju velike količine podataka dok robote uče različitim radnjama, od pravljenja kafe do obavljanja kućnih poslova.
Treneri koriste opremu za virtuelnu stvarnost kako bi upravljali pokretima robota u realnom vremenu.
„Nosimo VR naočare i kontrolere u rukama. Naše ruke postaju ruke robota i on uči naše pokrete. Podaci se zatim šalju u oblak, a nakon obrade robot ih koristi za dalje učenje“, objasnio je trener veštačke inteligencije Ću Ćiongbin.
Kako je naveo vođa projekta u kompaniji Data Fusion Technology Jang Sinji, pojedine radnje ponavljaju se stotine ili hiljade puta kako bi roboti mogli da usvoje nove veštine i primene ih u realnim situacijama.
