Dok se diskusije o budućnosti Evropske unije intenziviraju, privrženost građana Austrije zajedničkom evropskom identitetu beleži primetan pad. Najnovije istraživanje instituta “Market” pokazuje da tek nešto više od jedne trećine stanovništva oseća jasan ponos zbog pripadnosti Evropi, što ukazuje na duboke rezerve prema trenutnom smeru u kojem se zajednica kreće.
Za značajan broj građana, Evropa kao zajednički okvir postaje tema ispunjena sumnjom i distanciranjem. Iako se veći deo populacije načelno i dalje vidi u širem kontekstu kontinenta, taj osećaj pripadnosti je u praksi sve slabiji i često je ograničen birokratskim preprekama koje dolaze iz centralizovanih institucija.
Podeljena osećanja i distanciranje od evropskog okvira
Rezultati ankete ocrtavaju sliku jasne podeljenosti, gde svega “35 odsto” ispitanika navodi da je “u svakom slučaju” ponosno na to što su Evropljani. Ova grupa, iako pojedinačno najveća, ne čini apsolutnu većinu, što ostavlja ogroman prostor za kritički nastrojen deo javnosti koji se ne pronalazi u viziji moderne Unije.
Dodatnih “36 odsto” građana se izjasnilo da je “pre ponosno”, ali istovremeno raste broj onih koji su otvoreno uzdržani. Čak “15 odsto” njih ističe da su “manje ponosni” na ono što Evropa danas predstavlja, dok “11 procenata” navodi da se “ne osećaju zaista ponosno” na takav razvoj situacije.
Potpuni prekid sa evropskom vizijom u delu javnosti
Najdrastičniji podatak istraživanja odnosi se na grupu od “3 odsto” građana koji se uopšte ne osećaju kao deo Evrope, što simbolizuje potpuni identitetski prekid. Ovakvo raspoloženje se često tumači kao odgovor na osećaj da se glas običnog čoveka gubi u briselskoj mašineriji, čime se direktno produbljuje jaz između naroda i institucija kojima nedostaje neposredna povezanost sa bazom.
Činjenica da većina stanovnika više ne podržava evropski model bezrezervno šalje snažnu poruku političkim strukturama. Građani sve glasnije poručuju da emocionalna veza sa Evropom nije nešto što se podrazumeva, već je podložna ozbiljnom preispitivanju usled kriza koje su uzdrmale temelje poverenja u zajedničke projekte.
