Odluka Evropskog parlamenta o novim pravilima za vraćanje migranata izazvala je političke reakcije u Austriji, uz neslaganja među strankama i upozorenja na moguće posledice po lokalne vlasti.
Evropski parlament je u Briselu usvojio stav o Direktivi o vraćanju migranata, koja predstavlja deo šire reforme Zajedničkog evropskog sistema azila (CEAS) i osnova je za Pakt o azilu koji stupa na snagu 12. juna.
Predlog, koji je predstavio evropski komesar za migracije Magnus Bruner, predviđa stroža pravila i olakšava deportacije ilegalnih migranata, uključujući mogućnost uspostavljanja centara za deportaciju u trećim zemljama van Evropske unije.
Ministar unutrašnjih poslova Gerhard Karner pozdravio je odluku, ističući da je napravljen važan korak ka uspostavljanju pravnog okvira i bržem sprovođenju reformi.
Podela unutar austrijske politike
Glasanje je izazvalo kontroverze u austrijskoj političkoj sceni, posebno zbog stava SPÖ, čiji su poslanici u Evropskom parlamentu, predvođeni Andreasom Šiderom, glasali protiv predloga.
Takav stav ocenjen je kao kontradiktoran, imajući u vidu raniji dokument unutar stranke koji je predviđao slične modele – uključujući obradu zahteva za azil u trećim zemljama pre donošenja odluka. Za razliku od toga, aktuelna evropska regulativa odnosi se na deportaciju osoba kojima je zahtev za azil već odbijen.
Kritike zbog troškova i organizacije
Sporazum je izazvao reakcije i FPÖ, koja je podržala ideju centara za deportaciju na nivou EU, ali istovremeno upozorava na posledice po regionalni nivo vlasti.
Zamenica guvernera pokrajine Salcburga istakla je da će novi sistem doneti značajne finansijske i organizacione izazove za pokrajine i opštine.
Prema njenim rečima, u budućnosti će lokalne vlasti morati da obezbede, između ostalog, i obavezno obrazovanje za maloletne tražioce azila. Kao primer navela je potrebu za formiranjem posebnog odeljenja za oko 16 učenika u prihvatnom centru u Bergajmu.
„Ko naruči, mora i da plati“, poručila je Svazek, naglašavajući da teret troškova ne bi smeo da padne na lokalne vlasti, već na saveznu državu koja donosi odluke u oblasti azila.
