Poljoprivrednici širom sveta već osećaju posledice rata u Iranu, koji je doveo do poremećaja u snabdevanju đubrivom i mogao bi da utiče na poskupljenje hrane, upozoravaju stručnjaci iz oblasti poljoprivrede.
Zamenik izvršnog direktora Svetskog programa za hranu Karl Skau izjavio je da su posebno pogođeni najsiromašniji proizvođači na severnoj hemisferi, koji u velikoj meri zavise od uvoza đubriva iz regiona Persijskog zaliva. Problem se dodatno komplikuje činjenicom da je nestašica nastupila u trenutku početka sezone sadnje.
“U najgorem slučaju to znači slabije prinose i gubitak useva naredne sezone. U najboljem, povećani troškovi proizvodnje biće preneti na potrošače kroz više cene hrane“, rekao je Skau, prenosi britanski Telegraf.
Ekonomista za prehrambene sisteme sa Univerziteta u Teksasu Radž Patel ukazao je da su neke države već suočene sa ozbiljnim problemima u nabavci đubriva.
Kao primer naveo je Etiopiju, koja više od 90 odsto azotnog đubriva uvozi iz Persijskog zaliva preko Džibutija. Prema njegovim rečima, ta ruta snabdevanja bila je opterećena i pre izbijanja rata u februaru, a sada se situacija dodatno pogoršala.
“Sezona sadnje je u toku, a đubrivo nije dostupno”, naglasio je Patel.
Afrika i Azija pod dodatnim pritiskom
Predstavnik Međunarodnog instituta za istraživanje prehrambene politike Džozef Glauber ocenio je da su cene đubriva trenutno niže nego nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali je tada visoka cena žitarica pomogla poljoprivrednicima da lakše podnesu troškove.
Poremećaji u snabdevanju već su vidljivi širom Afrike, gde se veliki broj proizvođača oslanja na uvoz iz Rusije i sa Bliskog istoka. Istovremeno, Indija je bila primorana da subvencioniše đubrivo kako bi ublažila finansijski pritisak na poljoprivrednike.
Rizik za globalnu bezbednost hrane
Nestašica đubriva dodatno ugrožava poljoprivrednike u zemljama u razvoju, koji se već suočavaju sa posledicama klimatskih promena, uključujući rast temperatura i nestabilne vremenske uslove.
Stručnjaci upozoravaju da bi ovakvi poremećaji mogli da imaju šire posledice i dovedu do rasta cena hrane na globalnom nivou, što bi posebno pogodilo najranjivije slojeve stanovništva.
