Maloletnička banda koja je nedeljama sejala strah oko bečke Zapadne železničke stanice (Westbahnhof) osuđena je pred Zemaljskim sudom u Beču na višegodišnje kazne zatvora. Trojica tinejdžera proglašena su krivim za brutalne napade na slabije od sebe, pri čemu su žrtve obarali na zemlju i besomučno ih udarali nogama u glavu čak i nakon što bi izgubile svest.
Glavnooptuženi, šesnaestogodišnji državljanin Rumunije, osuđen je na tri godine i deset meseci zatvora, dok je njegov sedamnaestogodišnji saučesnik dobio tri godine. Treći član grupe, šesnaestogodišnjak iz Sirije, osuđen je na dve godine zatvora, a sud je u svim slučajevima delo okvalifikovao kao teške telesne povrede, odbacivši optužbu za pokušaj ubistva koju je zastupalo tužilaštvo.
Surova “pravda” pod lažnim izgovorom “lova na pedofile”
Između juna i avgusta 2025. godine, ova grupa je svesno birala žrtve među najranjivijim slojevima društva, napadajući beskućnike i zavisnike na mestima gde se oni uobičajeno okupljaju.
Napadi su pratili sličan obrazac brutalnosti, a napadači su svoje postupke često pravdali tvrdnjama da su njihove žrtve pedofili, što je prema navodima tužilaštva bilo potpuno neosnovano i služilo je samo kao izgovor za nasilje i ponižavanje.
Za istražitelje je od početka bilo jasno da motiv grupe nije bio nikakvo “isterivanje pravde”, već čista želja za dokazivanjem kroz nasilje. Članovi bande su svoje napade snimali mobilnim telefonima i snimke delili na društvenim mrežama, hvaleći se brutalnošću koju su pokazali prema nemoćnim ljudima.
“Zamalo sam ga ubio”: Snimci i poruke kao ključni dokazi
Jedan od najtežih incidenata dogodio se 20. avgusta 2025. godine u parku Foglvajdpark, gde su članovi bande napali osamnaestogodišnjaka zbog banalnog spora oko devojke.
Žrtva je brutalno prebijena, a jedan od napadača ga je davio toliko snažno da je mladić ostao bez svesti, dok je veštak sudske medicine potvrdio da je svaki udarac nogom u glavu bio opasan po život.
Tokom procesa su puštene i glasovne poruke u kojima se glavnooptuženi hvalio svojim postupcima, navodeći uz smeh da je žrtva pljuvala krv i da mu je “zamalo oduzeo život”. Pred sudijom su, međutim, tinejdžeri promenili ton, tvrdeći da nisu imali nameru nikoga da ubiju i da su samo želeli da se dokažu pred grupom kako ne bi ispali “slabići”.
Mnoge žrtve ostale nepoznate policiji
Banda je ukupno brojala osam dečaka i jednu petnaestogodišnju devojčicu, a ranije su već izrečene uslovne i delimično uslovne kazne za ostale članove.
Presudama protiv trojice glavnih aktera ovaj proces je završen, ali policija napominje da mnoge žrtve nikada nisu identifikovane, jer se beskućnici i zavisnici retko odlučuju da prijave nasilje nadležnim organima.
Ovaj slučaj je ponovo otvorio debatu o bezbednosti u okolini velikih saobraćajnih čvorišta u Beču i potrebi za strožim nadzorom nad maloletničkim grupama koje pribegavaju ekstremnom nasilju radi zabave ili društvenog statusa.
Državne službe apeluju na građane da svaki vid nasilja prijave policiji, podsećajući da samoorganizovana pravda nikada nije rešenje, već ozbiljno krivično delo.
