Austrijski ministar finansija Markus Marterbauer (SPÖ) pridružio se grupi evropskih kolega u zahtevu da Evropska komisija hitno ispita uvođenje poreza na ekstraprofit za energetske kompanije. Ovaj potez dolazi kao direktna reakcija na nepodnošljivo visoke cene goriva koje, prema rečima ministra, predstavljaju ogroman teret za privredu i građane, dok naftne korporacije beleže rekordne zarade.
Zajedničko pismo Komisiji potpisali su ministri finansija Austrije, Nemačke, Portugalije, Španije i Italije. Oni se pozivaju na model iz 2022. godine, insistirajući da se razvije sličan pravni instrument na nivou cele EU koji bi funkcionisao uz nacionalne inicijative. Cilj je da se teret energetske krize pravedno raspodeli, naročito u trenutku kada su cene na pumpama u Austriji skočile znatno više nego u većini susednih zemalja.
Optužbe na račun naftnih kompanija zbog “sporog” spuštanja cena
Glavni razlog za bes javnosti i političara je ponašanje mineralnih kompanija nakon izbijanja sukoba u Iranu i blokade Ormuskog prolaza. Kritičari tvrde da naftne kompanije munjevito podižu cene čim dođe do poremećaja na tržištu, dok pad cena na međunarodnim berzama prenose na potrošače neprihvatljivo sporo.
Trenutna situacija na austrijskim pumpama je alarmantna, jer je prosečna cena litra dizela dostigla 2,209 evra, dok je superbenzin na nivou od 1,788 evra. Ovi podaci regulatorne agencije E-Control potvrđuju da su dosadašnji pokušaji države da obuzda poskupljenja imali veoma slab ili kratkotrajan efekat na novčanike građana.
Sukob unutar vlade: Ko je pravi krivac za skupo gorivo?
Dok Marterbauer prst upire u korporativni profit, ministar privrede Volfgang Hatmansdorfer brani tezu da se cene formiraju isključivo na međunarodnom tržištu. On se poziva na studiju Instituta za napredne studije (IHS), koja tvrdi da nacionalne poluge imaju minimalan uticaj. Sa druge strane, opoziciona FPÖ naziva ovu istragu “novim ruganjem vozačima”.
Predstavnici opozicije, poput Kristijana Hafenekera, tvrde da najveći prevarant sedi upravo u vladi. Oni ističu da su porez na naftne derivate, CO2 porez i PDV glavni uzročnici eksplozije cena koji Austrijance guraju ka siromaštvu. Prema njihovom mišljenju, porez na ekstraprofit je samo skretanje pažnje sa previsokih državnih nameta.
Pouke iz 2022. i novi model oporezivanja
Evropska unija je već jednom primenila sličnu meru 2022. godine, kada je uvedena privremena naknada od 33 odsto na profit koji je bio za 20 odsto veći od proseka iz prethodnih godina. Ovoga puta, ministri finansija žele da odu korak dalje i u poreske makaze uhvate i inostrane profite multinacionalnih naftnih kompanija.
Očekuje se da će Evropska komisija brzo razmotriti ovaj predlog, jer pritisak javnosti širom kontinenta raste. Ako se postigne dogovor, sredstva prikupljena ovim porezom mogla bi se iskoristiti za direktnu pomoć najugroženijim kategorijama stanovništva i preduzećima koja su najviše pogođena energetskim šokom.
