Brisel je podigao najviši stepen uzbune zbog sukoba oko Irana, a Evropska komisija uputila je drastičan apel građanima za uštedu energije. Pozivi na manje vožnje automobilom, redukciju letova i masovni prelazak na rad od kuće neodoljivo podsećaju na prve godine pandemije korona virusa.
Energetski šok dolazi direktno sa Bliskog istoka, gde su cene nafte i gasa skočile za neverovatnih 70 odsto usled iranskih napada na postrojenja i blokade Ormuskog prolaza. S obzirom na to da kroz ovu rutu prolazi petina svetske ponude sirove nafte i tečnog gasa, Evropa se suočava sa pretnjom koja bi mogla biti teža od naftnog šoka iz sedamdesetih godina.
Birol upozorava na „aprilski šok” i istorijski poremećaj
Šef Međunarodne agencije za energiju (IEA) Fatih Birol izneo je mračne prognoze, tvrdeći da će Evropa osetiti punu snagu krize već tokom aprila. On navodi da je od početka rata sa tržišta izgubljeno više od 12 miliona barela nafte, što vodi ka najvećem zastoju u istoriji snabdevanja.
Posebno kritična tačka su dizel i kerozin, gde su zalihe na istorijskom minimumu. Birol upozorava da ovaj manjak direktno uzrokuje ekstremnu inflaciju i slabljenje ekonomskog rasta, što bi moglo trajno ugroziti evropsko blagostanje i stabilnost industrije.
Ryanair pred kolapsom: Cene karata idu u nebo
Koliko je situacija opipljiva u svakodnevnom životu pokazuje upozorenje kompanije Ryanair, najvećeg evropskog niskobudžetnog prevoznika. Oni navode da bi snabdevanje kerozinom u celoj Evropi moglo postati neizvesno već od maja ukoliko se Ormuski prolaz hitno ne otvori za saobraćaj.
Izvršni direktor kompanije Majkl O’Liri ističe da bi u maju i junu moglo biti ugroženo do 25 odsto njihovog ukupnog snabdevanja gorivom. Iako otkazivanja letova još uvek nisu na dnevnom redu, drastično poskupljenje karata širom kontinenta je postalo sasvim realan scenario za milione putnika.
Dan Jorgensen: „Štedite svaki litar dizela i kerozina”
Evropski komesar za energetiku Dan Jorgensen bio je kristalno jasan u svom obraćanju, zahtevajući od država članica da masovno smanje potrošnju nafte. Njegova poruka građanima je direktna: što više možete da uštedite, posebno na dizelu i kerozinu, to će Evropa lakše prebroditi ovaj udar.
Iako krizni sastanak 27 ministara energetike EU još uvek nije doneo formalne obavezne odluke, iza kulisa se uveliko radi na paketu mera. One uključuju državnu pomoć, intervencije na tržištu, ali i ubrzano forsiranje nuklearne energije i biogoriva kako bi se smanjila zavisnost od geopolitički nestabilnih regiona.
Privreda pod pritiskom i popuštanje klimatske politike
Troškovi proizvodnje u evrozoni rastu rekordnom brzinom, a kompanije se suočavaju sa blokiranim lancima snabdevanja i dugim rokovima isporuke. Bank of England upozorila je da ovaj negativni šok ponude ugrožava kompletan finansijski sistem, uključujući tržište nekretnina i državne obveznice, što može izazvati ketne reakcije na berzama.
U ovakvim okolnostima, Brisel je spreman da napravi presedan i popusti u svojoj strogoj klimatskoj politici. Planira se ublažavanje sistema trgovine emisijama (ETS) i dodela dodatnih besplatnih sertifikata industrijskim pogonima kako bi se sprečio njihov potpuni krah. Energetska kriza je tako direktno naterala Evropu da redefiniše svoje ekološke ciljeve u korist pukog ekonomskog opstanka.
