Dramatičan skok cena goriva na svetskom tržištu nije zaobišao ni Austriju, ali najveći pritisak trenutno trpe oni od kojih zavise ljudski životi. Vatrogasne jedinice i spasilačke službe nalaze se u nezavidnoj poziciji jer njihovi budžeti, planirani mesecima unapred, ne mogu da isprate naglo poskupljenje dizela i benzina.
Organizacije sa velikim voznim parkom troše ogromne količine goriva ne samo na intervencije, već i na svakodnevne transporte pacijenata i redovne obuke. Svako paljenje motora sada predstavlja ozbiljan finansijski izdatak, što dovodi do toga da se unutar operativnih centara sve češće postavlja pitanje održivosti trenutnog modela finansiranja.
Vatrogasci pred izazovom: Intervencije nemaju alternativu
Za vatrogasne jedinice širom zemlje, naročito one dobrovoljne, gorivo je stavka na kojoj je nemoguće štedeti. Teška navalna vozila troše velike količine energenata, a svako odlaganje izlaska na teren zbog štednje bilo bi pogubno. Ipak, visoki troškovi pogonskog goriva počinju da nagrizaju sredstva namenjena za nabavku nove opreme i održavanje postojećih postrojenja.
Mnoge lokalne komande upozoravaju da će, ukoliko se trend rasta cena nastavi, morati da traže dodatne subvencije od opština ili države. Strah od “finansijske blokade” je realan, jer vatrogasni savezi funkcionišu na ivici rentabilnosti, oslanjajući se na fiksne godišnje iznose koji su sada postali nedovoljni za pokrivanje osnovnih operativnih potreba.
Spasilačke službe i sanitetski transport u klinču
Slična, ako ne i teža situacija, vlada u hitnoj pomoći i organizacijama poput Crvenog krsta. Pored hitnih intervencija, ove službe obavljaju hiljade sanitetskih transporta pacijenata dnevno, što podrazumeva neprekidno kretanje vozila. Budući da su ugovori sa zdravstvenim osiguranjima često fiksni, spasilačke službe same snose razliku u ceni goriva, što direktno ugrožava njihovu likvidnost.
Stručnjaci ukazuju na to da bi rešenje moglo biti u uvođenju “klimatskog bonusa” za hitne službe ili u direktnom oslobađanju od poreza na gorivo za vozila pod rotacijom. Bez hitne intervencije zakonodavca, postoji rizik da će određene sekundarne usluge, poput nehitnih prevoza, morati da budu redukovane, što bi dodatno opteretilo već prenapregnut zdravstveni sistem.
Potraga za sistemskim rešenjem na državnom nivou
Politički pritisak da se pomogne hitnim službama raste, jer se bezbednost građana ne sme dovesti u pitanje zbog tržišnih fluktuacija cena nafte. Predlozi o uvođenju fiksne cene goriva za državne organe i spasioce sve su glasniji u parlamentu, ali realizacija takvih mera zahteva promenu složenih poreskih zakona.
Dok se čeka reakcija nadležnih ministarstava, mnoge jedinice na terenu pokušavaju da optimizuju rute i smanje nepotrebne vožnje, ali prostor za manevar je minimalan. Jedno je sigurno – u borbi protiv požara ili u trci za spasavanje života, gorivo ne sme postati luksuz koji austrijske hitne službe ne mogu sebi da priušte.
