Kancelarija Fiskalnog saveta procenjuje da će ukupni budžetski deficit iznositi 4,0 odsto BDP-a u 2026. godini i 4,1 odsto u 2027, što je gotovo nepromenjeno u odnosu na jesenju projekciju. Kako se navodi, suprotni uticaji ekonomskih kretanja, inflacije i mera fiskalne konsolidacije u velikoj meri se međusobno neutrališu.
Procena se zasniva na aktuelnoj ekonomskoj prognozi WIFO-a od 10. aprila 2026.
Rast rashoda nadjačava mere štednje
Iako su niža usklađivanja plata u javnom sektoru i smanjenje subvencija donekle popravili budžetski saldo u odnosu na 2025. godinu, visoka dinamika rashoda ostaje ključni problem. Na to utiču povišena inflacija, rast izdvajanja za zdravstvo i značajno povećanje transfera prema EU.
U 2025. godini rast državne potrošnje usporen je na 3,6 odsto (2024: 9,3 odsto), što odražava slabiju inflaciju i ranije mere konsolidacije, uključujući ukidanje klimatskog bonusa, smanjenje subvencija i niže investicije u železničku infrastrukturu. Ipak, osnovni strukturni rast rashoda ostaje izražen, pre svega zbog većih izdataka za zdravstvo, penzije i naknade za nezaposlene.
Prihodi rastu, ali nedovoljno za stabilizaciju
Rast javnih prihoda usporio je na 4,5 odsto (2024: 5,3 odsto), ali je i dalje iznad rasta rashoda i BDP-a. Tome doprinose oporavak ekonomije, veći doprinosi za socijalno osiguranje usled rasta plata, kao i ukidanje ranijih poreskih olakšica uvedenih tokom energetske krize.
Budžetski deficit smanjen je sa 4,6 odsto BDP-a u 2024. na 4,2 odsto u 2025. godini, dok je udeo javnog duga porastao za 1,5 procentnih poena, na 81,5 odsto BDP-a.
Dug nastavlja da raste, rizici izraženi
Prema procenama, održivo smanjenje deficita i dalje izostaje. Do 2027. godine javni dug će se približiti istorijskom maksimumu od oko 85 odsto BDP-a, nivou zabeleženom tokom sanacije bankarskog sektora. Stabilizacija duga zahtevala bi deficit ispod 2,5 odsto BDP-a, što se trenutno ocenjuje kao nedostižno.
Fiskalni savet upozorava da je sadašnji rast duga uglavnom nepovezan sa sticanjem imovine, zbog čega nije moguće njegovo automatsko smanjenje.
Dodatni rizik predstavlja pogoršanje spoljnog okruženja. Početni znaci ekonomskog oporavka u 2026. godini slabe zbog povećane geopolitičke neizvesnosti i sukoba na Bliskom istoku. Kako se navodi, pad realnog BDP-a od jedan odsto mogao bi da pogorša budžetski saldo za oko 0,5 procentnih poena.
Uz uporno visoke primarne deficite i rast troškova kamata, odnos javnog duga prema BDP-u nastavlja uzlaznu putanju i, prema projekcijama, približiće se nivou od oko 85 odsto do 2027. godine, dok ekonomski rast nije dovoljan da preokrene taj trend.
