Novi podaci ukazuju da bi ključna atlantska okeanska struja, poznata kao Atlantska meridijanska cirkulacija (AMOC), mogla značajno da oslabi tokom ovog veka, uz potencijalno ozbiljne posledice po klimu u Evropi.
Iako se često posmatra kao dugoročan problem, naučna upozorenja postaju sve hitnija. Prema najnovijim istraživanjima, ovaj sistem koji prenosi toplu vodu iz tropskih oblasti ka Evropi već slabi i mogao bi da se približi tački kolapsa pre kraja veka.
Usporavanje koje zabrinjava naučnike
Nova francuska studija pokazuje da bi AMOC mogao da oslabi i do 58 odsto do 2100. godine. Istraživači navode da je takav pad dovoljno izražen da učini kolaps verovatnim, što ranije smatrani pesimistični scenariji sada čini realnijim.
Naučnici ocenjuju moguće ishode kao „veoma zabrinjavajuće“, upozoravajući na širok spektar posledica koje bi zahvatile milione ljudi.
Moguće posledice za Evropu i svet
Slabljenje ili kolaps ove struje doveo bi do naglih promena klime, uključujući ekstremno zahlađenje u zapadnoj Evropi, uprkos globalnom zagrevanju. Istovremeno, očekuju se češće letnje suše, poremećaji u padavinama u tropskim regionima, kao i značajan rast nivoa mora u atlantskom području.
Posebno zabrinjava činjenica da je AMOC već sada na najslabijem nivou u poslednjih 1.600 godina, dok su prvi znaci približavanja kritičnoj tački zabeleženi još 2021. godine.
Proces dodatno komplikuje mogućnost samopojačavanja: toplija voda sporije tone, dok povećan dotok slatke vode od topljenja leda i padavina dodatno remeti ravnotežu okeana.
Klimatolog Stefan Rahmstorf iz Potsdamski institut za istraživanje uticaja na klimu upozorava da je verovatnoća kolapsa sada veća od 50 odsto i da bi kritična tačka mogla biti dostignuta već sredinom veka.
Dodatnu neizvesnost unosi činjenica da efekti otapanja leda na Grenland još nisu u potpunosti uključeni u sve klimatske modele, što znači da bi stvarna situacija mogla biti još nepovoljnija.
U scenariju koji se smatra paradoksalnim, pojedini delovi Evrope mogli bi da postanu znatno hladniji. Zapadna Evropa bi posebno bila pogođena gubitkom „toplotnog transporta“ iz Atlantika, što bi dovelo do dužih, hladnijih i snežnijih zima.
Istovremeno, u centralnim delovima kontinenta očekuje se veća klimatska nestabilnost, sa češćim toplotnim talasima, sušama, ali i intenzivnim padavinama i poplavama.
Kolaps AMOC-a – Moguće posledice za Austriju
Možda najparadoksalniji scenario prvi: uprkos globalnom zagrevanju, delovi Evrope bi postali znatno hladniji. Zapadna Evropa, posebno, mogla bi da doživi dramatičan efekat hlađenja jer bi efekat „zagrevanja“ sa Atlantskog okeana nestao. Zime bi bile znatno surovije, duže i snežnije.
Iako kolaps AMOC-a ne bi „zamrznuo“ Austriju, učinio bi klimu ovde znatno nepredvidivijom i ekstremnijom. Leta bi bila podložna češćim toplotnim talasima, dužim sušama i povećanim obilnim padavinama i poplavama.
