Dve rezolucije o rastu cena goriva, koje je vladajuća koalicija usvojila uoči Uskrs i ponovo pre nedelju dana, za sada nisu donele konkretne rezultate. Ograničenje da benzinske stanice mogu menjati cene goriva samo jednom dnevno u podne, kao i izmene u antimonopolskom zakonodavstvu, nisu imale značajan uticaj na tržište.
Predlog o bonusu od 1.000 evra za zaposlene, koji su izneli lideri koalicije, naišao je na oštre kritike, zbog čega je njegova realizacija neizvesna. Kao poslednja opcija, vlada razmatra smanjenje poreza na mineralna ulja za oko 17 centi po litru, uz očekivanje da bi deo tog smanjenja mogao biti vidljiv potrošačima.
Slabiji rast i rastuća nezaposlenost
Ekonomski pritisci dodatno se povećavaju, a vlada je već prepolovila prognozu privrednog rasta za ovu godinu.
Kao jedan od glavnih razloga navodi se rat sa Iranom, koji je, prema procenama, prouzrokovao gubitak od oko 50 milijardi evra ekonomskog učinka.
Nezaposlenost je dostigla oko tri miliona ljudi, što je najviši nivo u poslednjih 12 godina. Plate, prilagođene inflaciji, niže su nego 2019. godine, što ukazuje na pad kupovne moći stanovništva.
Istovremeno, politička scena postaje sve nestabilnija. Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, podrška stranci AFD premašuje podršku bloku CDU/CSU, dok kancelar beleži nizak nivo poverenja među građanima.
Kritike ekonomske politike i energetske strategije
Institut upozorava da se ekonomija godinama suočava sa uzastopnim šokovima, bez dugoročnog rešenja. U tom kontekstu, očekuje se sveobuhvatan plan reformi.
U javnosti se pominju i politički lideri poput Friedrich Merz i Lars Klingbeil, od kojih se traži jasnija strategija za prevazilaženje krize, uz poređenja sa reformama koje je sproveo Gerhard Schröder kroz Agendu 2010.
Analitičari ukazuju da su problemi dodatno produbljeni dugoročnim energetskim odlukama, uključujući gašenje nuklearnih i termoelektrana, kao i oslanjanje na uvoz energenata.
