Srbija i Azerbejdžan privode kraju dogovore o izgradnji nove gasne elektrane kod Niša, a usaglašavanje ugovornih uslova očekuje se već početkom maja. Projekat, koji bi trebalo da bude realizovan do 2030. godine, predviđa osnivanje zajedničkog preduzeća u kojem će učestvovati Elektroprivreda Srbije (EPS), Srbijagas i azerbejdžanska državna naftna kompanija SOKAR.
Nova elektrana predstavlja strateški iskorak u obezbeđivanju dodatne bazne energije za srpski elektroenergetski sistem. Prema trenutnim planovima, razmatra se kapacitet od oko 500 megavata (MW) za proizvodnju električne energije i približno 150 megavata za toplotnu energiju, mada će konačna snaga zavisiti od isplativosti investicije.
Strateško partnerstvo i diversifikacija izvora
Saradnja sa Azerbejdžanom, koji se poslednjih godina pozicionirao kao pouzdan partner u snabdevanju prirodnim gasom, ključna je za rad budućeg postrojenja. Procenjuje se da će za rad elektrane biti potrebno oko 600 miliona kubnih metara gasa godišnje, dok isporuke ovog energenta iz Azerbejdžana beleže stalan rast.
Pregovori na tehničkom nivou između delegacije SOKAR-a i srpskih energetskih preduzeća intenzivirani su nakon februarskog sporazuma vlada dveju država. Projekat je usklađen sa svim strateškim dokumentima Srbije i ima za cilj jačanje energetske sigurnosti, sa posebnim akcentom na potrebe industrijskog sektora na jugu zemlje.
Niš kao logičan izbor za energetsko čvorište
Izbor lokacije u okolini Niša nije slučajan. Stručnjaci ukazuju na važnost postojeće gasne interkonekcije sa Bugarskom, ali i na komplementarnost sa solarnim kapacitetima. Plan je da se nova elektrana nadopunjuje sa velikim solarnim postrojenjima u Zaječaru i Lebanu.
Ovakva sinergija omogućila bi efikasniji transport energije uz minimalne gubitke u prenosu. Iako će ugalj i dalje ostati jedan od glavnih stubova domaće proizvodnje, gasna elektrana kod Niša predstavlja važan korak ka diversifikaciji izvora i prelasku na ekološki prihvatljivija rešenja u energetici.
Dugoročna energetska stabilnost
Izgradnja ovog postrojenja do 2029. ili najkasnije 2030. godine značajno bi povećala udeo prirodnog gasa u ukupnom energetskom miksu Srbije. Osim veće sigurnosti u snabdevanju, projektovana snaga od 500 MW doprinela bi stabilnosti sistema u periodima vršnih opterećenja, čime se direktno podržava dalji razvoj industrije i privrede u celom regionu južne Srbije.
