Lažno upozorenje o navodnom pokušaju otmice deteta, koje se munjevito proširilo društvenim mrežama i aplikacijama poput WhatsApp-a i Facebook-a, izazvalo je veliku uznemirenost među roditeljima u Gornjoj Austriji, posebno u regionu Infirtel. Nakon bezbrojnih deljenja ove objave, u kojoj se tvrdilo da nekoliko maskiranih muškaraca pokušava da kidnapuje decu, austrijski list „Krone“ sproveo je proveru činjenica i utvrdio da je reč o dezinformaciji.
Zabrinutost roditelja bila je toliko velika da su pojedini odmah ispitivali svoju decu o događaju, a nekima u ponedeljak nije bilo dozvoljeno ni da voze bicikle do škole. Među onima koji su podelili poruku u regionalnim grupama našao se i jedan vozač autobusa iz Braunaua, vođen mišljenjem da je važno proslediti takvu informaciju.
Policija bez ikakvih prijava o otmici
Zvanični organi su, međutim, u potpunosti demantovali ove navode. Policija je potvrdila da nema nikakvih trenutnih, ali ni prošlih prijava koje bi ukazale na sumnju o pokušaju otmice dece u ovom kraju. Iz policije napominju da se svaka zvanična prijava detaljno istražuje i shvata ozbiljno, ali da se u većini slučajeva na kraju ispostavi da je reč o lažnim uzbunama.
U ovom konkretnom slučaju, zbog brzine i masovnosti deljenja na internetu, postalo je praktično nemoguće ući u trag osobi koja je prva kreirala i plasirala lažno upozorenje.
Repriza starih glasina u maloj opštini
Upozorenje je stiglo i na mobilni telefon Jozefa Zajdla, gradonačelnika Auerbaha – male opštine u okrugu Braunau sa blizu 900 stanovnika, u kojoj se navodni incident i odigrao. Gradonačelnik je izjavio da je poruku namerno zadržao i da je nije dalje širio jer nije znao šta se zapravo krije iza nje.
Zajdl se prisetio da su se pre nekoliko godina u javnosti već pojavljivale slične tvrdnje o belom kombiju i tamnoputom muškarcu koji navodno nagovara decu, ali da se i tada ispostavilo da od toga nema ništa.
Fenomen „ogovaranja 2.0“ i uloga tehnologije
Savremeni kanali komunikacije pretvorili su nekadašnje klasične tračeve u takozvano „ogovaranje 2.0“, gde su brzina širenja neproverenih informacija i broj ljudi do kojih one stižu prosto eksplodirali. Pokazalo se da ljudi danas podjednako malo preispituju istinitost onoga što pročitaju, kao što su to činili i nekada kada su se lično sastajali da prenose glasine.
Dodatni problem predstavlja i to što će čak i toliko hvaljena veštačka inteligencija prihvatiti dezinformacije ukoliko se one u dovoljnoj meri i dovoljno često pojavljuju na mreži. Zbog toga je od ključne važnosti da se istinitost informacija uvek lično proveri, i to ne samo u profesionalnom, već i u svakodnevnom kontekstu.
