Svetske cene hrane zabeležile su u martu najviši nivo još od kasnog leta 2025. godine, a stručnjaci upozoravaju da bi produžetak sukoba u Iranu mogao da izazove nesagledive posledice po globalno snabdevanje u čemu neće biti zaobiđena ni Austrija. Glavni pokretač ovog rasta su drastično uvećani energetski troškovi, koji se direktno prelivaju na proizvodnju i transport osnovnih životnih namirnica.
Iako trenutno dobre zalihe žitarica donekle ublažavaju udar, situacija je krajnje nestabilna. Glavni ekonomista Organizacije UN za hranu i poljoprivredu (FAO), Maksima Torero, upozorava da će odluke koje se donose danas odrediti prinose i cene sirovina ne samo do kraja ove, već i tokom cele naredne godine.
Kritična granica od 40 dana: Poljoprivrednici menjaju planove
Stručnjaci ističu da je period od narednih 40 dana ključan. Ukoliko se konflikt u Iranu ne smiri u tom roku, poljoprivrednici širom sveta bi mogli da promene svoje planove setve. Zbog visokih cena goriva i đubriva, mnogi bi mogli da smanje površine pod zasadom ili pređu na kulture koje zahtevaju manje ulaganja, što bi direktno smanjilo ukupnu ponudu hrane na tržištu.
Indeks cena hrane FAO porastao je u martu za 2,4 odsto u odnosu na februar. Iako je nivo i dalje ispod rekordnog marta 2022. godine, trend je zabrinjavajući. Najviše su poskupeli šećer za 7,2 odsto i biljna ulja za 5,1 odsto.
Ova poskupljenja su direktna posledica skoka cena sirove nafte i sve veće potražnje za biogorivima, što dodatno opterećuje lance snabdevanja hranom.
Blokada Ormuskog prolaza: Kriza na tržištu đubriva
Dodatni udarac svetskoj poljoprivredi zadaje blokada Ormuskog prolaza, rute preko koje ide čak 30 odsto svetske trgovine đubrivom. Zbog ratnih dejstava, isporuke iz regiona Zaliva su gotovo obustavljene, što je već dovelo do skoka cena veštačkog đubriva za 30 do 40 odsto, prema podacima Bank of America.
Visoke cene energije podižu troškove u svakoj kariki lanca – od same primarne proizvodnje na njivama, preko prerade u fabrikama, pa sve do transporta do polica supermarketa. Stručnjaci upozoravaju da bi Evropa mogla da se suoči sa ozbiljnim nestašicama goriva, što bi dodatno paralizovalo distribuciju robe.
Šta čeka potrošače u narednim mesecima?
Ako se ratna dejstva nastave, potrošači treba da se pripreme za novi talas poskupljenja u svim kategorijama proizvoda. Pritisak na životni standard biće ogroman, a države će morati da traže alternativne izvore snabdevanja i subvencije kako bi sprečile socijalne nemire.
Trenutna kriza pokazuje koliko je globalni sistem ishrane ranjiv na geopolitičke potrese. Dok se čeka ishod sukoba, fokus ostaje na energetskoj stabilnosti, jer bez pristupačnog goriva i đubriva, stabilne cene hrane ostaju samo daleki cilj.
