Institut za napredne studije (IHS), po nalogu Ministarstva ekonomskih poslova, sproveo je analizu kretanja cena goriva duž celog lanca snabdevanja, a prvi rezultati ukazuju na dominantan uticaj međunarodnih faktora na formiranje cena.
Studija je pokrenuta na inicijativu ministra ekonomije Volfganga Hatmansdorfera, sa ciljem da se precizno utvrdi gde i kako dolazi do rasta cena – od sirove nafte, preko rafinerija i veletrgovaca, do benzinskih pumpi, kao i da se ispita postojanje eventualnih poremećaja u konkurenciji, posebno na evropskom nivou.
Međunarodno tržište ključni faktor
Dosadašnji nalazi jasno pokazuju da se cene goriva ne formiraju na nacionalnom, već pre svega na međunarodnom tržištu. Benzin i dizel se određuju na osnovu globalnih kotacija, poput onih koje objavljuju agencije Argus i Platts.
Promene na tim tržištima, uključujući geopolitičke tenzije, direktno utiču na čitav lanac vrednosti – od sirove nafte do finalne cene na pumpama. Pored toga, na rast cena utiču i fiskalni nameti, uključujući porez na mineralno ulje, doprinose za obavezne rezerve, CO2 porez i PDV.
Poziv na koordinisanu reakciju EU
S obzirom na to da su glavni uzroci rasta cena van nacionalnih okvira, austrijske vlasti sve više fokus preusmeravaju na evropski nivo. Ministar Hatmansdorfer i državna sekretarka Elizabet Cehentner uputili su apel evropskom komesaru za energetiku Danu Jergensenу za hitnu i koordinisanu akciju.
Naglašeno je da jednostrane nacionalne mere mogu narušiti jedinstveno tržište, te da su potrebna zajednička evropska rešenja. Takođe se traži ubrzavanje procesa donošenja odluka, veća transparentnost u određivanju cena, kao i unapređenje tržišnih mehanizama, uključujući pitanja vezana za ETS i gasno tržište.
Potreba za većom transparentnošću i konkurencijom
Jedan od ključnih zaključaka analize jeste visoka složenost formiranja cena, uz istaknutu potrebu za većom transparentnošću. IHS planira da ubuduće svakodnevno prati i objavljuje podatke o kretanju cena, dok će dodatne analize u narednim nedeljama poslužiti kao osnova za moguće mere.
Posebna pažnja usmerena je i na strukturu tržišta. Ukoliko se cene na evropskom tržištu oslanjaju na ograničen broj međunarodnih referentnih vrednosti, postavlja se pitanje da li postoji dovoljna konkurencija.
Direktor IHS-a Holger Bonin istakao je da analiza pokazuje da najveći deo rasta cena potiče sa svetskog tržišta i iz rafinerijskog sektora, ali da je neophodno dodatno ispitati postojanje eventualnih neuobičajenih marži unutar lanca snabdevanja.
Austrijske vlasti smatraju da je neophodno uspostaviti jasnija pravila na nivou Evropske unije, kako bi se povećalo poverenje u tržište i sprečili nagli skokovi cena u kriznim situacijama.
