Već 2030. godine cene električne energije u Velikoj Britaniji mogle bi ponovo da dostignu, pa čak i premaše nivoe zabeležene tokom najskupljih perioda poslednjih godina. Razlog za to, pored nedovoljnih ulaganja u mrežnu infrastrukturu u proteklom periodu, leži i u planovima vladajućih socijalista da zemlju dovedu do takozvane neto-nule emisija.
Na to upozorava direktor britanskog energetskog giganta Centrica, koji ističe da bi struja 2030. mogla da bude skuplja nego u vreme rekordnih cena tokom ruske invazije na Ukrajinu. Kako objašnjava, glavni uzrok su takozvani „sistemski troškovi“ – posledica višegodišnjeg zaostajanja u investicijama, ali i neophodnih izdvajanja za proširenje i modernizaciju mreže u okviru energetske tranzicije.
Britanskim operaterima mreže već su odobrena početna ulaganja od 28 milijardi funti za modernizaciju gasne i elektroenergetske infrastrukture. To je deo mnogo šireg investicionog plana koji bi mogao da dostigne čak 90 milijardi funti. Regulator Ofgem procenjuje da će ove nužne modernizacije, koje se finansiraju kroz mrežne naknade, do 2031. godine povećati godišnje račune domaćinstava za oko 108 funti.
„Godinama smo premalo ulagali u sistem. Bilo da je reč o izgradnji nove gasne elektrane ili vetroparka, troškovi su u međuvremenu porasli“, rekao je prvi čovek Centrice na skupu Energetskog instituta. Prema njegovim projekcijama, dve trećine ukupnih troškova činiće upravo sistemski izdaci.
Ipak, pokušao je da donekle zaštiti socijalističku vladu od direktnih optužbi. Kako je naveo, ti sistemski troškovi „nisu troškovi neto-nule“, već posledica dugogodišnjeg zanemarivanja ulaganja. Bez obzira na to da li bi se zemlja odlučila za neto-nulu ili za nova fosilna goriva, tvrdi on, ti izdaci bi svakako morali da se plate. Ono što, međutim, ostaje neizrečeno jeste da bi potpuna realizacija planova neto-nule zahtevala dodatna, znatno veća ulaganja – što znači da su pomenuti iznosi tek minimalna projekcija.
Dok ministar energetike Ed Miliband samouvereno obećava da će do kraja decenije prosečne račune za struju smanjiti za 300 funti, sve su prilike da bi moglo da se dogodi upravo suprotno. Što se vlada odlučnije bude držala plana energetske tranzicije, to bi i pritisak na rast cena mogao da bude veći.
