Odluka austrijskog parlamenta da skrati letnji raspust učenicima koji ne govore dovoljno dobro nemački jezik izazvala je brojne polemike, a kritičari upozoravaju da novi zakon uvodi diskriminaciju među decom u obrazovnom sistemu.
Prema usvojenim izmenama, učenici sa slabijim znanjem nemačkog jezika moraće da pohađaju obavezne, intenzivne časove nemačkog tokom poslednje dve nedelje letnjeg raspusta, koji u Austriji ukupno traje devet nedelja. Roditelji koji ne pošalju decu na ovu nastavu mogu biti i novčano kažnjeni.
Ministar prosvete je tokom parlamentarne rasprave poručio da je nemački jezik ključ uspeha u obrazovanju i života u Austriji, ali kritičari smatraju da se teret integracije prebacuje isključivo na decu migrantskog porekla, dok se zanemaruju širi društveni i institucionalni izazovi.
Organizacije za zaštitu ljudskih i dečjih prava upozoravaju da se ovim zakonom stvara podela među učenicima, jedni imaju pravo na pun raspust i odmor, dok se drugima to pravo uskraćuje isključivo na osnovu jezika koji govore kod kuće. Kako navode, takav pristup može dodatno stigmatizovati decu, produbiti osećaj isključenosti i negativno uticati na njihovo samopouzdanje.
Posebno se ističe da se mera odnosi na decu mlađu od 15 godina, njih oko 48.000, koja ionako pripadaju ranjivim grupama. Postavlja se pitanje zašto se dodatna podrška u učenju nemačkog ne organizuje tokom školske godine, umesto da se deca kažnjavaju oduzimanjem raspusta.
Iako vlasti tvrde da je cilj bolja integracija i jednake obrazovne šanse, protivnici ovog zakona upozoravaju da jednakost ne znači isto opterećenje za sve, već prilagođenu podršku bez diskriminacije, posebno kada su u pitanju deca.
