U ekskluzivnom intervjuu za list “Heute”, savezna ministarka socijalne zaštite Korina Šuman (SPÖ) prvi put je jasno poručila da će stati na put spornim slučajevima prekomerne socijalne pomoći koji su nedavno šokirali austrijsku javnost. Ministarka je istakla da se u okviru nove, jedinstvene savezne regulative socijalne pomoći, koja je najznačajniji projekat njenog resora u 2026. godini, više neće dešavati da pojedinačna domaćinstva primaju iznose od 9.000 evra. Iako su pregovori o ovoj reformi kompleksni, Šuman naglašava da je cilj stabilizacija socijalne države uz jasan fokus na brži povratak korisnika na tržište rada.
Najveću buru u javnosti izazvali su podaci o isplatama koje dostižu nivoe menadžerskih plata, što je ministarka okarakterisala kao materiju koja zahteva hitnu intervenciju.
Ona je naglasila da razume bes građana i obećala da će novi sistem onemogućiti slične ekstremne slučajeve. Ipak, istovremeno je upozorila da se među korisnicima socijalne pomoći nalaze i mnoge osobe sa invaliditetom ili hroničnim bolestima koje sistem ne sme ostaviti na cedilu, ali da je za sve ostale “glavna staza” kojom moraju ići – zapošljavanje.
Faza integracije obavezna i za domaće državljane
Jedna od ključnih novina u vladinom programu je uvođenje faze integracije pre dobijanja punog iznosa socijalne pomoći. Ministarka Šuman je potvrdila da će ova mera biti sprovedena bez odlaganja, ali je razjasnila važno ustavno pitanje koje se tiče austrijskih državljana.
Zbog ravnopravnosti pred ustavom, faza integracije mora obuhvatiti i Austrijance, mada oni, za razliku od migranata, neće biti upućivani na kurseve nemačkog jezika ili vrednosti. Kod domaćih državljana fokus će biti isključivo na merama dokvalifikacije kako bi što brže postali finansijski samostalni.
Poseban akcenat stavljen je na problem dugoročne nezaposlenosti, posebno kod osoba starijih od 55 godina. Kroz novu akciju „55+“, država planira da pruži šansu za 5.000 ljudi iz ove kategorije da dobiju poslove plaćene prema kolektivnim ugovorima.
Ministarka smatra da niko ne želi da bude nezaposlen i da je to ogroman teret, zbog čega se intenzivno radi na sistemu brzog posredovanja i prilagođavanja veština potrebama tržišta.
Reforma zdravstva kao najveći izazov do 2030. godine
Pored socijalne pomoći, zdravstveni sistem je označen kao sektor koji se trenutno nalazi u „neravnoteži“ zbog dugih lista čekanja i nedovoljne gustine pružalaca usluga. Ministarka je najavila da će kroz poseban fond za reformu zdravstva, težak više od dve milijarde evra, do 2030. godine broj centara primarne zdravstvene zaštite porasti sa sadašnjih 112 na 300.
Cilj je da se rasterete lekari opšte prakse i značajno skrate čekanja na preglede, a 2026. godina je označena kao prelomna tačka za merenje uspeha ovih promena.
Uprkos lošim rezultatima u istraživanjima javnog mnjenja za SPÖ, Šuman ističe da je preuzimanje odgovornosti u teškim vremenima prioritet. Na pitanje o mogućnosti pobede nad FPÖ-om, ministarka je ostala optimistična, tvrdeći da dobrim radom i stabilizacijom javnog sistema apsolutno mogu ubediti ljude u ispravnost svog puta.
Kao jedan od uspeha navela je i uvođenje gornje granice troškova za lekove, čime su direktno rasterećeni penzioneri sa najnižim primanjima koji su se suočili sa rastom osiguravajućih doprinosa.
