Evropski parlament usvojio je u utorak izmene koncepta sigurne treće zemlje, kojima se državama članicama Evropske unije omogućava da migrante premeštaju u zemlje s kojima nemaju nikakvu prethodnu vezu, kao i prvi jedinstveni spisak sigurnih zemalja porekla na nivou Unije.
Za ove predloge glasala je većina poslanika iz redova Evropske narodne partije i krajnje desnice, dok su im se usprotivili socijalisti i demokrate, liberali i Zeleni.
Privremeni politički dogovor o ovim rešenjima postignut je još u decembru u pregovorima između Saveta EU i Evropskog parlamenta. Reč je o uredbi kojom se menja dosadašnje tumačenje sigurne treće zemlje i omogućava premeštanje migranata u države s kojima nemaju nikakvu povezanost, kao i o prvom dogovoru o zajedničkom spisku sigurnih zemalja porekla.
Parlament je u utorak usvojio oba izveštaja – onaj o sigurnim trećim zemljama, čija je izvestiteljka Lena Dipon iz Evropske narodne partije, sa 396 glasova za, 226 protiv i 30 uzdržanih, kao i izveštaj o spisku sigurnih zemalja porekla izvestioca Alesandra Čirijanija iz grupe Evropskih konzervativaca i reformista, koji je dobio 408 glasova za, 184 protiv i 60 uzdržanih. Da bi uredbe stupile na snagu, potrebno je još formalno odobrenje Saveta EU.
Podršku su pružile Evropska narodna partija, Patriote za Evropu, Evropski konzervativci i reformisti i Evropa suverenih nacija, dok su socijalisti i demokrate, liberali, Zeleni i Levica upozorili da se ovim merama, kako su naveli, “uništava pravo na azil”.
Dipon je ocenila da će nova pravila doprineti efikasnijem sistemu.
– Omogućavanjem bržeg i učinkovitijeg odbijanja očito neutemeljenih zahteva za azil u budućnosti ubrzavamo postupke azila, rasterećujemo sisteme država članica i pomažemo ljudima da godinama ne budu u pravnom limbu – rekla je ona.
S druge strane, Čirijani je poručio kritičarima da se ovim pristupom, kako je naveo, “štiti pravo na azil za osobe koje na njega imaju pravo”, dok se istovremeno “suzbija zloupotreba” tog prava.
