Tokom 2025. godine u Srbiji je zabeležen nastavak snažne investicione aktivnosti, što potvrđuje podatak o 162.746 podnetih zahteva za građevinske dozvole. Prema najnovijoj analizi NALED-a, ovo predstavlja rast od šest odsto u odnosu na prethodnu godinu, a za isti procenat porasla je i ukupna vrednost samih projekata.
Iako brojke ukazuju na pozitivan zamah, posebno u poslednjem kvartalu godine, analiza zasnovana na podacima Agencije za privredne registre otkriva i određene izazove u efikasnosti. Udeo rešenih predmeta blago je pao sa 97 odsto na 94,6 odsto, dok dve petine lokalnih samouprava i dalje kasni sa izdavanjem dozvola.
Gradovi vs. opštine: Ko je brži u izdavanju dozvola?
Podaci pokazuju jasnu razliku u brzini postupanja između većih urbanih centara i manjih sredina. Dok se u opštinama na građevinsku dozvolu čekalo u proseku 8,5 dana, u gradovima je taj proces trajao oko 10 dana. Kašnjenja su takođe izraženija u gradskim sredinama (46 odsto) u poređenju sa opštinama (38 odsto).
Kada je reč o najuspešnijim lokalnim samoupravama, na listi gradova prednjače Sremska Mitrovica, Sombor i Kruševac. U kategoriji opština, titulu najefikasnijih nose Bogatić, Apatin i Ćuprija, dok su se među prvih deset našli i Mladenovac, Gornji Milanovac i Aleksinac.
Rekordna potražnja za lokacijskim uslovima
Najveći skok u prošloj godini zabeležen je kod zahteva za lokacijske uslove, kojih je bilo 20.923. Ovo je rekord u poslednjih pet godina i predstavlja porast od gotovo osam odsto. Lokalne samouprave su ove uslove izdavale u proseku za 21 dan, što je u okviru zakonskih rokova koji predviđaju pribavljanje podataka od javnih preduzeća.
Posebno dinamičan bio je sam kraj godine, a samo u decembru izdato je oko 11 odsto više dozvola nego u istom mesecu 2024. godine. Ovakav trend krajem godine ukazuje na to da se pozitivan investicioni talas može očekivati i tokom cele 2026. godine.
Izazovi digitalizacije i planovi za E-Prostor
Uprkos uspehu sistema elektronskih dozvola koji funkcioniše od 2016. godine, oko 11,7 odsto zahteva se i dalje vraća na usaglašavanje, odnosno doradu. Ovaj procenat je nešto veći u gradovima, što ukazuje na potrebu za dodatnim unapređenjem administrativnih kapaciteta i jasnijom komunikacijom sa investitorima.
NALED, koji pruža podršku lokalnim samoupravama kroz Certifikat za povoljno poslovno okruženje, ističe da je sledeći korak potpuna digitalizacija urbanističkog planiranja. Uvođenje Centralnog registra planskih dokumenata i platforme E-Prostor trebalo bi da donese još veću transparentnost i efikasnost celokupnom sektoru građevinarstva u Srbiji.
