U Italiji, internet prevare se poslednjih godina sve češće beleže, a brojke pokazuju rast prijavljenih šteta. Prema podacima koje je objavila rezza Cibernetica, tokom 2024. obrađeno je 18.714 slučajeva onlajn prevara, što je povećanje od 15 odsto u odnosu na 2023, dok je prijavljena suma oduzetog novca porasla za 32 odsto, sa 137 miliona na 181 milion evra. U istom bilansu se navodi i da su “frode” iznosile 48 miliona evra, uz rast od 20 odsto.
Istovremeno, CERT-AGID u svojim godišnjim pregledima opisuje kampanje phishinga i smishinga koje koriste identitete javnih servisa i sistema plaćanja. U izveštaju za 2025. navodi da je tokom godine evidentirano ukupno 3.620 kampanja, uz posebno istaknut “phishing a tema PagoPA” (328 kampanja), zasnovan na lažnim zahtevima za uplatu navodnih saobraćajnih kazni. Na investicionom planu, Consob nastavlja sa nalozima za blokiranje sajtova koji nude finansijske usluge bez dozvole: u saopštenju od 13. novembra 2025. navodi se da je naloženo onemogućavanje pristupa za četiri nova sajta i da je od jula 2019. ukupno blokirano 1.482 sajta.
Lažne opomene i “kazne”: Phishing na temu PagoPA
U godišnjem izveštaju o kampanjama iz 2025, CERT-AGID navodi da je zabeležena “masivna difuzija” phishing kampanja koje koriste temu PagoPA, sa 328 kampanja, pri čemu se kao mamac koriste lažni zahtevi za uplatu navodnih saobraćajnih kazni. U opisu se ističe da poruke upućuju primaoce na linkove ka stranicama koje oponašaju legitimne tokove plaćanja, sa ciljem prikupljanja podataka.
SMS prevare: Smishing poruke u ime INPS
U objavi od 27. februara prošle godine, CERT-AGID je upozorio na smishing kampanju koja se, kako navodi, razlikuje od ranijih poruka po “intimidatornom pristupu”: umesto obećavanja benefita ili povraćaja novca, prevaranti korisnicima šalju poruke koje pominju navodne krivične posledice zbog “propusta” u prijavi prihoda, uz link ka lažnoj stranici.
S druge strane, INPS u svom “vademecum antitruffe” tekstu objašnjava da je smishing oblik phishinga preko SMS-a i da takve poruke često koriste motiv “hitnih” komunikacija o bonusima, isplatama ili navodnim obustavama usluga, sa ciljem da se korisnik navede da klikne na sumnjiv link ili dostavi podatke i dokumenta.
Lažno “trgovanje” i finansijske ponude bez dozvole: Blokade sajtova po nalogu Consob-a
Consob redovno objavljuje saopštenja o merama protiv neovlašćenih subjekata koji na internetu nude finansijske usluge. U saopštenju od 13. novembra 2025. navodi se da je regulator naložio “oscuramento” (onemogućavanje pristupa iz Italije) za četiri nova sajta koji nude finansijske usluge bez potrebne autorizacije, oslanjajući se na ovlašćenja iz “decreto crescita” (zakon br. 58 od 28. juna 2019, član 36). U istom saopštenju stoji i zbirni podatak: od jula 2019. ukupno je blokirano 1.482 sajta.
