Austrijska vlada uvela je novu regulativu kojom se poskupljenje goriva na benzinskim stanicama ograničava na samo tri dana u nedelji, što je u javnosti momentalno izazvalo talas kontroverzi. Prema novom pravilu, trgovci naftnim derivatima cene mogu korigovati naviše isključivo ponedeljkom, sredom i petkom, dok su sniženja dozvoljena u bilo kom trenutku. Iako vlasti ovaj potez predstavljaju kao meru za “peglanje” ekstremnih skokova na pumpama, kritičari, predvođeni opozicijom, tvrde da je reč o kozmetičkoj meri koja suštinski ne olakšava život građanima koji su već pod ogromnim finansijskim pritiskom.
Tokom burne debate u emisiji „eXXpress live“, istaknuta je duboka podeljenost oko efikasnosti ovog modela. Dok zagovornici smatraju da će se na ovaj način uneti predvidivost na tržište, predstavnici opozicije, poput Lize Šuh-Gubik iz FPÖ-a, ne štede reči kritike. Ona je mere vlade nazvala direktnim ismevanjem naroda, naglašavajući da građani na selu, koji svakodnevno zavise od automobila za odlazak na posao ili kod lekara, ne osećaju nikakvo stvarno olakšanje u svojim novčanicima.
Porez kao glavni krivac za visoke cene
Glavni argument protivnika vladine uredbe jeste činjenica da država zapravo najviše profitira od skupog goriva. Šuh-Gubik je istakla da više od polovine cene koju vozači plaćaju na točilicama čine različiti nameti, te da bi prava pomoć podrazumevala direktne rezove u fiskalnoj politici. Umesto ograničavanja dana za poskupljenje, ona zahteva hitno smanjenje PDV-a na energente i potpuno ukidanje poreza na CO₂, koji dodatno opterećuje finalnu cenu benzina i dizela.
Ova političarka smatra da se vlada fokusira na formu umesto na suštinu, dok troškovi života nastavljaju da rastu. Prema njenim rečima, manipulisanje danima kada cena sme da poraste neće sprečiti trend rasta, već će ga samo učiniti „administrativno urednijim“, što za prosečnog potrošača koji mora da napuni rezervoar ne znači apsolutno ništa.
“Ako vlada zaista želi da pomogne, onda mora da smanji poreze i ukine CO₂ namet, a ne da se bavi kozmetičkim pravilima”, poručila je Šuh-Gubik.
Oprez stručnjaka prema naglim intervencijama na tržištu
S druge strane, poslovni konsultant Martin Engelberg poziva na oprez kada su u pitanju drastični zahvati u tržišnu utakmicu. On upozorava da bi masovna smanjenja poreza ili uvođenje fiksnih gornjih granica cena mogli biti izuzetno skupi za državni budžet, naročito ako se situacija na svetskom tržištu nafte uskoro stabilizuje. Engelberg novu regulativu vidi pre svega kao signal potrošačima da budu svesniji cena i da aktivnije koriste platforme za poređenje kako bi pronašli najjeftinije pumpe.
Ipak, čak i zagovornici umerenog pristupa priznaju da ponašanje naftnih kompanija mora biti pod lupom. Engelberg je ocenio kao „barem sumnjivo“ to što se poskupljenja sirove nafte na svetskim berzama munjevito prelivaju na maloprodajne cene, dok se pad cena nafte na točilicama oseća tek sa velikim zakašnjenjem. Ovo je, prema njegovom mišljenju, jasan zadatak za agenciju za zaštitu konkurencije koja mora istražiti da li postoji veštačko održavanje visokih margina na štetu krajnjih korisnika.
