Zatvori u Švajcarskoj suočavaju se sa visokom stopom popunjenosti, pokazuju najnoviji podaci Švajcarskog centra za kompetenciju u zatvorima (SKJV).
U decembru su objekti u proseku bili popunjeni sa 94 odsto kapaciteta.
Preopterećenost u kantonu je posebno izražena u kantonu Bazel-Landshaft, gde je prosečna stopa popunjenosti zatvora dostigla 107 odsto, dok je stopa popunjenosti istražnih pritvora 95 odsto. U gradskom kantonu situacija je nešto povoljnija: istražni zatvor Waghof beleži 83 odsto, a Beslergut 90 odsto popunjenosti.
Portparol Ministarstva pravde i bezbednosti Toprak Jerguz napominje da iako su zatvori dobro iskorišćeni, nisu prenatrpani, a pojedinačni objekti nisu projektovani za iste režime pritvora. Dodaje da razlike u stopama popunjenosti zavise od kategorija pritvora, na primer, niža popunjenost u ženskim odeljenjima utiče na prosečne brojke.
Kratkoročna rešenja i planiranje
U kantonu Bazel-Landshaft, prema rečima portparola Andreas Širmajer, u nekim ćelijama postoje sklopivi krsteni kreveti za hitne slučajeve. Ako se pokaže da to nije dovoljno, planirano je postavljanje dodatnih kreveta. Trenutno zatvori mogu da se nose sa trenutnom situacijom, ali vlasti priznaju da to ne može trajati neograničeno.
Povećanje popunjenosti takođe je povezano sa planiranim zatvaranjem zatvora u Arleshaimu i Sisahu. Umesto izgradnje novih objekata, prostori u kantonima Bern i Nidwalden biće iznajmljeni čim budu spremni za korišćenje, a pisma o namerama su već potpisana.
Strukturni uzroci
Stručnjakinja za zatvore sa Univerziteta u Bernu, Ineke Pruin, ističe da je rast populacije u Švajcarskoj od oko 25 odsto u poslednjim decenijama u kombinaciji sa povećanjem broja zatvorskih mesta od samo 11 odsto doprineo sadašnjoj situaciji.
Ona navodi da ovaj jаз između broja zatvorenika i kapaciteta traje godinama, što sada daje konkretne posledice.
Pored toga, od kasnih 1980-ih, stopa zatvorenika u Švajcarskoj ostala je relativno stabilna, između 69 i 92 zatvorenika na 100.000 stanovnika, što zemlju svrstava u donji srednji rang u poređenju sa ostatkom Evrope.
