Izgradnja puteva jedan je od ključnih infrastrukturnih prioriteta Srbije u ovoj godini, a radovi su u punom jeku gotovo na svim glavnim putnim pravcima. Posebnu pažnju javnosti privlači nastavak izgradnje auto-puta „Miloš Veliki“, odnosno deonica od Požege do granice sa Crnom Gorom kod Boljara, koja predstavlja završni i najzahtevniji deo budućeg Koridora 11.
Prema planovima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, ova deonica trebalo bi da bude završena u roku od dve do dve i po godine, čime će Srbija kompletirati svoj deo pravca Beograd – Južni Jadran. Reč je o trasi dugoj ukupno 269 kilometara, koja ima strateški značaj ne samo za Srbiju i Crnu Goru, već i za širi region, jer predstavlja krak Trans-evropske magistrale (TEM) koji povezuje srednju Evropu sa Jadranskim morem.
Najzahtevnija deonica Koridora 11
Deonica od Požege do Boljara duga je 106,3 kilometra i podeljena je na 11 poddeonica. Trasa se prostire dolinom reke Moravice, između padina Javora i Golije, zatim preko Pešterske visoravni sve do granice sa Crnom Gorom. Zbog izuzetno zahtevnog terena, ovaj deo auto-puta ubraja se među tehnički najkompleksnije infrastrukturne projekte u zemlji.
Na potezu od Požege do Duge Poljane planirana je izgradnja čak 72 mosta, ukupne dužine oko 35 kilometara, kao i 10 tunela ukupne dužine 16,88 kilometara. Auto-put je projektovan sa po dve saobraćajne trake i jednom zaustavnom trakom u svakom smeru, a projektovana brzina kretaće se od 100 do 120 kilometara na čas. Trasa se uglavnom pruža van naseljenih mesta, uz minimalne zahvate na području opština Arilje i Ivanjica.
Povezivanje Srbije i Crne Gore
Auto-put će povezivati Požegu, Arilje, Ivanjicu, Dugu Poljanu i Boljare, dok se sa crnogorske strane istovremeno radi na deonici Mateševo – Andrijevica, dugoj oko 22–23 kilometra. Ta deonica predstavlja drugu fazu auto-puta Bar – Boljare i ključna je za povezivanje severa Crne Gore sa centralnim delom zemlje, ali i za nastavak koridora ka Srbiji.
Već je u saobraćaj puštena deonica Preljina – Požega, duga 30,9 kilometara, čime je putovanje od Beograda do Požege skraćeno na oko 90 minuta, dok se do Zlatibora stiže za približno dva sata. Na toj trasi nalaze se značajni objekti poput tunela Munjino brdo, Laz i Trbušani, a auto-put direktno povezuje Čačak, Lučane i Požegu, kao i Moravički i Zlatiborski okrug.
Od Beograda do mora za četiri sata
Završetkom celokupnog auto-puta, putovanje od Beograda do crnogorskog primorja trajaće oko četiri sata, dok će se do Podgorice stizati za približno tri i po sata modernom i bezbednom saobraćajnicom dužine oko 370 kilometara. Ovaj pravac preuzeće daljinske tokove sa postojećih državnih puteva i omogućiti efikasnije povezivanje centralne i jugozapadne Srbije sa Jadranom, kao i vezu luke Bar sa lukom Beograd na Dunavu, čime se Podunavlje direktno povezuje sa Mediteranom.
Gde će biti petlje?
Prostornim planom predviđeno je više denivelisanih raskrsnica koje će omogućiti kvalitetnu povezanost auto-puta sa okolnim područjima:
- Petlja „Arilje“ (km 150+300) – veza sa državnim putem IB reda 21 i opštinom Arilje
- Petlja „Ivanjica“ (km 167+000) – veza sa putem IB 21 i opštinom Ivanjica
- Petlja „Međurečje“ (km 185+800) – veza ka Goliji, klisuri Ibra i istočnoj Srbiji
- Petlja „Duga Poljana“ (km 220+800) – veza ka Sjenici, Uvcu, Novoj Varoši, Tutinu i Novom Pazaru
- Petlja „Karajukića Bunari“ (km 240+000) – veza ka Sjenici, Tutinu i Novom Pazaru
Odmorišta i sadržaji za korisnike
U koridoru auto-puta planirani su i brojni sadržaji za vozače i putnike. Predviđeni su uslužni centar kod Arilja, više parkirališta duž trase, kao i veliko odmorište u zoni graničnog prelaza Boljare. Ovi objekti biće ravnomerno raspoređeni kako bi omogućili bezbedna i komforna putovanja na jednoj od najvažnijih saobraćajnica u regionu.
Završetkom ovog projekta Srbija ne dobija samo auto-put, već i snažan razvojni impuls za čitav jugozapad zemlje, uz trajno poboljšanje povezanosti sa Crnom Gorom i Jadranskim morem.
