Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp potpisao je izvršno naređenje kojim se uvode dodatne carine od 10 odsto na uvoz iz svih zemalja, koristeći zakonska ovlašćenja koja mu omogućavaju da zaobiđe Kongres, nakon što je američki Vrhovni sud poništio deo ranije uvedenih trgovinskih mera.
Odluka dolazi neposredno pošto je Vrhovni sud SAD proglasio nezakonitim širok paket carina koje je Trampova administracija uvela prošle godine, ocenivši da one nisu imale potrebnu saglasnost Kongresa i da su time prekoračena predsednička ovlašćenja.
Kritike Vrhovnog suda i novo izvršno naređenje
Tramp je oštro reagovao na presudu Vrhovnog suda, ocenjujući je kao „duboko razočaravajuću“ i navodeći da ga je „sramota“ odluke sudija koji su glasali za poništavanje carina.
„Velika mi je čast što sam upravo u Ovalnom kabinetu potpisao izvršno naređenje o globalnim carinama od 10 odsto za sve zemlje, koje stupaju na snagu gotovo odmah“, naveo je Tramp na društvenoj mreži Trut soušal.
Nove mere uvedene su na osnovu Zakona o trgovini iz 1974. godine, čime se delimično zamenjuju carine koje su ranije bile uvedene pozivanjem na Zakon o međunarodnim hitnim ekonomskim ovlašćenjima (IEEPA) iz 1977. godine, a koje je Vrhovni sud ukinuo.
Delimično ukidanje prethodnih mera
Istovremeno, Bela kuća je saopštila da će određene carinske mere donete na osnovu ranijih izvršnih naredbi biti ukinute. U tekstu nove odluke navodi se da dodatne carine uvedene prema IEEPA „više neće biti na snazi i, čim to bude praktično, prestaće da se naplaćuju“, prenosi Rojters.
Tramp je, takođe, naložio dodatne analize mogućnosti ponovnog uvođenja carina kroz druge zakonske mehanizme.
Reakcije iz Evrope i posledice po trgovinu
Prve reakcije u Evropi na odluku Vrhovnog suda i Trampove nove poteze bile su obeležene neizvesnošću i zabrinutošću zbog povećanih troškova za kompanije koje izvoze robu u Sjedinjene Države.
Evropska komisija je ranije postigla dogovor sa Trampovom administracijom kojim su carine na uvoz iz Evropske unije ograničene na 15 odsto, što je, prema ocenama analitičara, omogućilo firmama veću predvidivost i pomoglo evrozoni da prošle godine izbegne recesiju.
