Građani Nemačke sve češće javni prevoz doživljavaju kao mesto straha, a ne kao bezbedan deo svakodnevice. Peroni i železničke stanice, kao i vozovi, metro i tramvaji, za mnoge su postali prostori u kojima je stalni oprez nužnost, a osećaj sigurnosti izuzetak.
U javnim raspravama i na društvenim mrežama preovlađuju poruke zabrinutosti. Ogromna većina građana koji su učestvovali u jednoj onlajn anketi izjavila je da se ne oseća bezbedno na peronima i u vozovima. Tek mali broj smatra da je situacija prihvatljiva, dok ostali otvoreno govore o strahu, neprijatnim iskustvima i gubitku poverenja u sistem.
„Stalno moraš da gledaš ko ti je iza leđa“, „više nigde nisi siguran“, „najgore je uveče“ – to su rečenice koje se neprestano ponavljaju. Mnogi ističu da se osećaj nesigurnosti ne vezuje samo za vozove, već i za metro, autobuse i tramvaje. Za pojedine je stanje otišlo toliko daleko da su, iz straha, promenili svakodnevne navike – izbegavaju večernja putovanja ili su potpuno odustali od javnog prevoza.
Nasilje bez brze reakcije
Posebno zabrinjavaju lična svedočenja o nasilju. Građani govore o guranjima na peronima, pokušajima pljački i fizičkim napadima, uz utisak da policija najčešće reaguje tek nakon što se incident već dogodio. Dominira osećaj da je bezbednosni aparat stalno korak iza problema.
Strah se ne završava na stanicama. Za mnoge se on prenosi i na svakodnevni život – pojedini priznaju da uveče više ni ne izlaze iz kuće.
Brojke koje potvrđuju krizu bezbednosti
Zvanični podaci dodatno podstiču zabrinutost. Prema podacima Deutsche Bahna, tokom 2025. godine zabeleženo je više od 3.000 napada u železničkom sistemu, što u proseku znači oko osam napada dnevno. Oko polovine napada bilo je usmereno na zaposlene u regionalnom saobraćaju, dok su u više od trećine slučajeva mete bili pripadnici obezbeđenja. Često su napadani i čistači, kao i ostalo osoblje na stanicama.
Pitanje bezbednosti dospelo je u fokus javnosti nakon smrtonosnog napada na konduktera Deutsche Bahna u Falačko-Porajnskoj oblasti. Tokom kontrole karata, 36-godišnji kondukter brutalno je napadnut i kasnije je preminuo. Taj slučaj nije izuzetak, već simbol šireg problema nasilja u javnom prostoru.
Kamere i milioni, ali bez osećaja sigurnosti
Deutsche Bahn i policija navode da preduzimaju mere. Povećan je broj policajaca i pripadnika obezbeđenja na stanicama, a stotine miliona evra uložene su u video-nadzor. Danas je na železničkim stanicama instalirano oko 11.000 kamera, a budžeti za bezbednost iz godine u godinu rastu.
Uprkos tome, zvanične tvrdnje da je rizik za putnike „veoma nizak“ sve teže prolaze kod građana. Kada se strah ponavlja iz dana u dan, statistika prestaje da bude uteha.
Gubitak poverenja u institucije
Bezbednost u nemačkom javnom prevozu više nije pitanje utiska, već poverenja. Građani jasno poručuju da se ne osećaju zaštićeno i da institucije ne uspevaju da odgovore na realne izazove. Dok nadležni perone i stanice i dalje nazivaju „uglavnom bezbednim mestima“, putnici se povlače – iz straha, nepoverenja i osećaja da su prepušteni sami sebi.
Ako se raskorak između zvaničnih poruka i stvarnosti nastavi, pitanje više neće biti da li je javni prevoz bezbedan, već koliko će još ljudi biti spremno da ga koristi.
