Nemačka se suočava s ozbiljnim manjkom kadrova u pravosuđu, što otežava borbu protiv finansijskog i privrednog kriminala, upozorilo je Nemačko udruženje sudija (DRB).
Prema njihovim procenama, u fiokama tužilaštava nalazi se oko milion otvorenih, a neistraženih predmeta, dok državi nedostaje oko 2.000 javnih tužilaca.
Direktor DRB-a Sven Reben izjavio je krajem decembra za medije grupacije Funke da kriminalne strukture, uključujući i organizovane mafijaške mreže, u Nemačkoj imaju previše prostora za delovanje zbog nedostatka ljudi u istražnim organima i sudovima.
On je upozorio da savezne pokrajine, fokusirajući se na troškove zaposlenih, propuštaju priliku da povrate milijarde evra izgubljene kroz finansijske malverzacije.
„Svaki dodatni evro uložen u zapošljavanje istražitelja na kraju bi doneo višestruko više novca u državnu kasu”, naveo je Reben.
Milijarde evra štete i kratki rokovi zastarelosti
Prema procenama DRB-a, veliki broj predmeta ostaje nerešen, a dodatni problem predstavljaju relativno kratki rokovi zastarelosti za pojedine finansijske delikte, što osumnjičenima ide u prilog.
Teza da je Nemačka „raj za finansijski kriminal” već je više puta iznošena u javnosti, posebno nakon velikih skandala. Slučaj kompanije Wirecard, nekadašnjeg giganta u oblasti finansijske tehnologije, završio je kolapsom pošto je otkriveno da je u bilansima prikazano nepostojećih 1,9 milijardi evra.
U aferi CumEx, koja se odnosi na mrežu banaka, advokata i trgovaca akcijama, u periodu od 2006. do 2011. korišćeni su mehanizmi za povraćaj poreza koji nikada nije bio plaćen.
Ukupna šteta procenjuje se na 12 milijardi evra.
Nedostatak stručnosti i rascepkan sistem
Jakob Vende, advokat specijalizovan za finansijsko pravo i direktor firme Regpit, ocenjuje da problem nije samo u broju tužilaca, već i u nivou stručne osposobljenosti.
On ističe da finansijske prevare često organizuju timovi vrhunskih pravnih i poreskih stručnjaka, dok državni organi retko uspevaju da im pariraju.
„Potrebno nam je više ljudi, ali i bolje obučeni kadrovi na svim nivoima – među tužiocima, sudijama i u nadzornim telima”, rekao je Vende, dodajući da se metode organizovanog kriminala stalno menjaju i prilagođavaju.
Dodatnu prepreku predstavlja institucionalna rascepkanost u zemlji. U 16 saveznih pokrajina deluje veliki broj sudskih i istražnih organa, koji se neretko bave različitim segmentima finansijskog kriminala bez dovoljno međusobne koordinacije.
Kilijan Vegner, profesor održivog privrednog prava na Univerzitetu u Haleu, upozorava da u oblastima poput kockanja ili trgovine plemenitim metalima širom zemlje postoji više od 300 nadzornih tela, od kojih mnoga nemaju dovoljno stručnog osoblja.
Prema njegovim rečima, takva struktura otežava razmenu informacija i praćenje tragova u istragama pranja novca, jer institucije deluju odvojeno, što dovodi do značajnog gubitka podataka.
