Nemačka je ušla u period ekonomskih gubitaka kakvi nisu zabeleženi ni nakon Drugog svetskog rata ni tokom procesa ponovnog ujedinjenja. Prema proračunima Nemački ekonomski institut (IW), od 2020. do danas uništeno je oko 940 milijardi evra dodate vrednosti, što predstavlja jedan od najtežih ekonomskih ciklusa u savremenoj istoriji zemlje.
Analiza instituta, objavljena pod nazivom „Ekonomski troškovi kriza u Nemačkoj“, pokazuje da je ukupni pad ekonomske aktivnosti u periodu od šest godina dostigao nivo koji iznosi gotovo polovinu cene nemačkog ponovnog ujedinjenja. Posebno se izdvaja podatak da je samo tokom poslednje godine zabeležen gubitak od oko 235 milijardi evra, što se vremenski poklapa sa mandatom aktuelne savezne vlade.
Prema procenama IW-a, kumulativni gubitak po zaposlenom građaninu premašuje 20.000 evra od početka 2020. godine. To odgovara približno petini godišnje vrednosti koju prosečan radnik u Nemačkoj stvori kroz svoj rad. Uprkos paketima pomoći, fiskalnim intervencijama i monetarnim merama, ukupna ekonomska proizvodnja zemlje od 2019. praktično stagnira.
Šef makroekonomskih istraživanja instituta, Mihael Gremling, navodi da je aktuelna decenija obeležena nizom izuzetnih šokova koji su se nadovezivali jedan na drugi, stvarajući kumulativni pritisak bez presedana. Kako ističe, kombinacija globalnih i domaćih faktora dovela je do toga da se privreda nikada u potpunosti ne oporavi između pojedinačnih kriza.
Kao ključni uzroci navode se pandemija korona virusa, rat u Ukrajini, energetski poremećaji, sankcije, trgovinski sporovi sa Sjedinjenim Državama, kao i dugotrajni problemi u globalnim lancima snabdevanja. Institut ukazuje da je upravo istovremenost ovih faktora imala snažniji efekat od svake pojedinačne krize posmatrane zasebno.
Zaključak analize je da se nemačka ekonomija suočava sa strukturnim izazovima koji nadilaze kratkoročne cikluse i da će bez snažnijeg rasta produktivnosti i stabilizacije spoljnog okruženja povratak na predkrizni trend rasta biti dug i neizvestan.
