Nemačka planira snažno pooštravanje migrantske i azilne politike, uključujući strože uslove za dobijanje državljanstva, ali i mogućnost oduzimanja nemačkog pasoša osobama koje pozivaju na kalifat ili uvođenje šerijatskog prava.
Prema pisanju nemačkih medija, briselska kancelarija CDU predložiće na stranačkoj konferenciji u Štutgartu, koja se održava 20. i 21. februara, rezoluciju kojom bi se omogućilo da se tražioci azila koji u Evropsku uniju ulaze iz sigurnih trećih zemalja odmah vraćaju na spoljne granice EU – bez dodatnih kontrola.
Pravna osnova na nivou EU
U predlogu dokumenta, u koji su nemački mediji imali uvid, navodi se da je za takvu praksu neophodna pravno obavezujuća uredba Evropske unije. Povratak ilegalnih migranata na spoljne granice EU trebalo bi da bude dodatno osiguran posebnim protokolom uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima.
Stroži uslovi za nemački pasoš
Planirano je i značajno pooštravanje uslova za naturalizaciju. Među novim zahtevima su bolje znanje nemačkog jezika, najmanje pet godina života bez korišćenja socijalne pomoći, najmanje sedam godina legalnog boravka u zemlji, kao i potpuna nekažnjavanost.
Znanje jezika moraće da se dokaže sertifikatom, ali i dodatnom usmenom proverom na licu mesta, s ciljem da se otkriju slučajevi ilegalne kupovine jezičkih sertifikata.
Oduzimanje državljanstva
Posebno oštra mera odnosi se na već naturalizovane osobe. Prema predlogu, nemačko državljanstvo biće oduzeto svima koji na demonstracijama pozivaju na kalifat ili šerijatski zakon. Isto bi važilo i za strane počinioce ili osobe sa dvojnim državljanstvom koje budu pravosnažno osuđene za antisemitska krivična dela.
Takođe se navodi da boravak odbijenih tražilaca azila, kao i izbeglica iz zemalja u kojima je građanski rat završen, mora biti „dosledno prekinut“.
„Nemačka vlada i EU su na pravom putu u borbi protiv ilegalnih migracija, ali sada je vreme da se stvari podignu na sledeći nivo“, izjavio je šef CDU-a u Briselu Tim Peters.
Opada broj zahteva za azil u Evropi
Podaci Evropska agencija za azil pokazuju da je broj novih zahteva za azil u Evropskoj uniji, Norveškoj i Švajcarskoj značajno opao u prvoj polovini 2025. godine. Između januara i juna podneto je ukupno 399.000 zahteva, što je za 114.000 manje nego u istom periodu 2024. – pad od 23 odsto.
U tom periodu, Francuska je bila prva po broju zahteva sa 78.000, slede Španija sa 77.000, Nemačka sa 70.000 i Italija sa 64.000.
Najveći pad zabeležila je Nemačka – čak 43 odsto, zatim Italija sa 25 odsto i Španija sa 13 odsto, dok je Francuska jedina zemlja u kojoj broj zahteva nije opao.
Pad se u velikoj meri pripisuje svrgavanju Bašara al Asada, što je smanjilo priliv sirijskih izbeglica. Umesto njih, najveću grupu novih podnosilaca zahteva činili su državljani Venecuele (49.000), ispred Avganistanaca (42.000) i Sirijaca (25.000). Gotovo svi Venezuelanci zahteve su podneli u Španiji, gde zajednički jezik olakšava integraciju, prenosi Deutsche Presse-Agentur.
