Ograničenje cena goriva koje je uvedeno nedavno smanjilo je troškove na pumpama, ali organizacija Agenda Austria upozorava na potencijalni dugoročni „efekat bumeranga“.
Ekonomista Jan Kluge kritikuje vladin „aktivizam“ i ističe da trenutne cene goriva, gledano kroz poslednjih 30 godina, nisu izuzetno visoke.
Troškovi goriva u perspektivi
Analiza Agenda Austria pokazuje da prosečna zarada omogućava radniku da za šest minuta zaradi dovoljno za jedan litар premijum benzina i nešto više od sedam minuta za litар dizela. To znači da bi za 50 litara benzina potrebno raditi oko pet sati. Čak i nakon izbijanja rata u Ukrajini pre tri godine, cene su ostale na sličnom nivou, a u nekim periodima benzин je postao i skuplji.
Rizici i kritike
Kluge upozorava da je gornja granica cena „neverovatno komplikovana“ i da bi se dugoročno mogla obiti o glavu. Povećanje cena nafte je globalni fenomen, a smanjenje ponude goriva može dovesti do daljeg rasta cena, dok psihološki efekat na potrošače ostaje minimalan. Posebno kritikuje odluku Zelene stranke da odobri ograničenje marži, ocenjujući je kao nedovoljnu intervenciju.
Ekonomista ističe da vlada već troši značajne resurse i da bi bilo važnije da pomogne domaćinstvima u potrebi tokom zime, naročito ukoliko cene energije ostanu visoke do jeseni. Povezanost cena električne energije sa cenom gasa dodatno otežava situaciju, s obzirom na nagli rast na veleprodajnom tržištu.
