Srbija u ovom trenutku raspolaže zalihama energenata koje su nabavljene po ranijim cenama, što bi, uz eventualno smanjenje akciza, moglo da ublaži posledice rasta cena na svetskom tržištu izazvanog ratnim dešavanjima i zastojem brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, ocenio je počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije Nebojša Atanacković. Ekonomista Milan Beslać ukazuje da Srbija zahvaljujući naftno-gasnom sporazumu sa Rusijom gas trenutno plaća oko dva i po puta manje od cene na svetskom tržištu.
Rast cene nafte i neizvesnost oko snabdevanja
Atanacković je za Tanjug izjavio da očekuje da bi cena nafte, usled zastoja brodskog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, mogla da dostigne i 100 dolara po barelu, ali da na duži rok veruje u stabilizaciju tržišta.
Govoreći o snabdevanju naftom u regionu, naveo je da ostaje otvoreno pitanje da li će Jadranski naftovod (JANAF) moći istovremeno da pokrije potrebe Naftne industrije Srbije i znatno veće potrebe mađarskih rafinerija, kao i rafinerija u Slovačkoj i Rijeci, ukoliko se nastavi obustava isporuka nafte kroz naftovod Družba preko Ukrajine.
Ukoliko rafinerije kompanije MOL ne budu ponovo snabdevane preko Družbe, Atanacković smatra da bi ta kompanija mogla da poveća cene, jer bi sirovu naftu plaćala oko 20 odsto skuplje.
On je dodao da rast cena sirove nafte ne mora automatski da znači i poskupljenje goriva za građane Srbije, jer država može privremeno da reaguje smanjenjem akciza, podsećajući da su tokom ranijih oscilacija akcize bile umanjivane za oko 20 odsto.
Gas iz Rusije kao amortizer
Ekonomista Milan Beslać ocenio je da je posebno značajno pitanje cena gasa, koje su u nekim zemljama naglo porasle. Kao primer naveo je Veliku Britaniju, gde je cena gasa, kako kaže, porasla za 90 odsto u roku od osam dana.
Beslać je istakao da aktuelna situacija pokazuje da je očuvanje energetskih odnosa sa Rusijom bila ispravna odluka Srbije.
„Zato što imamo naftno-gasni sporazum i zato što imamo gas koji sada plaćamo 247 dolara za 1.000 kubnih metara, dok je na svetskom tržištu, na TTF-u, cena već dostigla 600 dolara“, rekao je on.
Podsetio je da je Ormuski moreuz jedna od ključnih tačaka za globalno snabdevanje energentima, jer se oko petine svetske proizvodnje energenata iz zemalja Persijskog zaliva transportuje upravo tim pravcem.
Beslać smatra da do potpunog zatvaranja Ormuskog moreuza ipak neće doći i navodi da i sada kroz taj plovni put dnevno može da prođe jedan ili dva tankera uz odobrenje Irana.
„Pre svega zbog Kine. Kina je strateški partner Irana i najveći kupac energenata, pa Iran nema interes da u potpunosti zatvori moreuz“, rekao je Beslać.
