Godinama u Beču, ali bez slobode, jezika i finansijske nezavisnosti – tako opisuje svoj život Samira, jedna od žena koje su bile izolovane u svojim domovima pod strogo kontrolisanim uslovima.
Njena svakodnevica u opštinskom stambenom kompleksu bila je ograničena: nije joj bilo dozvoljeno da uči nemački, socijalni kontakti su bili zabranjeni, a telefon je mogla koristiti samo uz odobrenje supruga.
„Nisam čak ni imala ključ od svog stana“, rekla je za list „Standard“.
Izolacija i kontrola svakodnevnog života
Situacije poput Samirine često su povezane sa namernom kontrolom od strane muških članova porodice. Žene su uskraćene za kurseve jezika, ograničavani su im kontakti i svakodnevni život je pod strogim nadzorom.
Udruženje „Komšije” pruža podršku direktno na licu mesta, u domovima pogođenih.
„Mnogi muškarci se plaše da će ih žene napustiti ako same zarađuju“, istakla je savetnica Fatima Keblavi u listu „Standard“. Takva ograničenja posebno pogađaju izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka, čime se produbljuje zavisnost žena i otežava im uključivanje u društvo.
Put ka slobodi počinje malim koracima
Nakon intervencije policije i pružene pomoći, Samira i druge žene počinju svoj put ka samostalnosti. Danas vježbaju jednostavne rečenice na nemačkom za osnovne situacije, poput lekarskih pregleda, dok se neke, poput Marjam, nadaju zaposlenju i boljoj budućnosti. Udruženja i savetnici ističu da čak i mali koraci, poput učenja jedne rečenice, mogu biti prvi znak povratka kontrole nad sopstvenim životom.
Za mnoge žene u Beču, lekarski pregled ili osnovna interakcija sa spoljnim svetom postaje simbol oslobađanja i početak puta ka samostalnosti.
