U Bremenu su se proteklih dana rasplamsale političke rasprave zbog odnosa vladajuće koalicije prema organizacijama koje se u izveštajima službi bezbednosti vode kao levo ekstremističke. Povod su bili neuspeli zahtevi opozicione CDU za izglasavanje nepoverenja dvema senatorkama iz redova Levice.
U saveznoj pokrajini Bremen na vlasti je koalicija koju čine SPD, Zeleni i Levica. Opoziciona CDU podnela je zahteve za smenu senatorke za zdravstvo Klaudije Bernhard i senatorke za privredu Kristine Fogt, navodeći da bliske veze Levice sa organizacijom “Interventionistische Linke” (IL) narušavaju poverenje u državne institucije. Predlozi su, međutim, odbijeni većinom glasova vladajuće koalicije, čime su obe senatorke ostale na funkcijama.
Kontroverze oko kandidata za Ustavni sud
Rasprava je dodatno zaoštrena nakon što su dva kandidata, koje je Levica predložila za Državni ustavni sud Bremena, podnela ostavke. Povod su bile informacije o njihovim kontaktima sa organizacijama „Interventionistische Linke“ i „Rote Hilfe“.
Prema procenama Ureda za zaštitu ustava u Bremenu, obe organizacije se svrstavaju u spektar levoekstremističkih struktura, pri čemu se „Rote Hilfe“ dovodi u vezu sa nasilno orijentisanim ekstremizmom.
Nakon što su te veze postale javne, kandidati su se povukli sa funkcija, a slučaj je otvorio širu političku debatu o granicama saradnje i političke odgovornosti.
Stavovi vladajuće koalicije
Gradonačelnik Bremena Andreas Bovenschulte (SPD) u početku je zatražio da se Levica jasno distancira od ekstremističkih organizacija. Pošto do takve javne distancije nije došlo, koalicioni partneri su ipak odlučili da nastave saradnju i održe postojeću vladu.
Na partijskom kongresu Levice u Bremenu, učesnici su se izjasnili u prilog postojanju „kritičkog civilnog društva“, u koje su uključili i „Interventionistische Linke“. Ta izjava naišla je na oštre reakcije opozicije, koja upozorava na relativizaciju ekstremizma.
Opozicija traži jasne granice
CDU i pojedini političari na saveznom nivou ocenjuju da je neophodno jasno razgraničenje između demokratskih stranaka i organizacija koje bezbednosne službe posmatraju kao ekstremističke. S druge strane, predstavnici vladajuće koalicije naglašavaju da se saradnja odvija u okviru demokratskih institucija i važećih zakona.
Debata u Bremenu ponovo je otvorila pitanje kako se nemačke stranke odnose prema političkim akterima na ideološkim marginama i gde se povlači linija između političkog pluralizma i zaštite ustavnog poretka.
