Srbija ozbiljno želi da se pridruži Evropskoj uniji i intenziviraće napore u tom pravcu, poručeno je u opširnom intervjuu koji je predsednik Aleksandar Vučić dao za nemački list “Zidojče cajtung”. Uz ocenu da se u narednim danima očekuju preporuke Brisela koje će Beograd u potpunosti prihvatiti, istaknuto je da bi model “Evrope različitih brzina” mogao biti rešenje za brži ekonomski napredak regiona.
“Međutim, ne verujem da ćemo uskoro moći da postanemo punopravni član Evropske unije. Zato se ja, zajedno sa Edijem Ramom, premijerom Albanije, zalažem za Evropu različitih brzina. Verujem u zajedničko tržište, u Evropu bez granica. Ako bismo mogli politički i ekonomski da postanemo deo EU na ovaj način, bez prava glasa, bez prava veta i bez sopstvenog komesara, to bi nas učinilo veoma srećnim”, izjavio je Vučić.
Energetska infrastruktura i odnosi sa Rusijom
Govoreći o energetskoj krizi koja je počela i pre sukoba u Iranu zatvaranjem rafinerije u Pančevu zbog sankcija Rusiji, Vučić je naglasio značaj saradnje sa timom Ursule fon der Lajen na projektima novih naftovoda i gasovoda do 2035. godine.
Iako je Rusija tradicionalno bila pouzdan partner u snabdevanju gasom, on je podvukao da Srbija vodi sopstvenu politiku zaštite nacionalnih interesa.
“Tradicionalno smo imali dobre i prijateljske odnose, ali sada sam jednostavno morao da zaštitim nacionalne interese Srbije. Nismo ničije marionete”, poručio je predsednik, dodajući da su ga ruski mediji napali oštrije nego mnoge zapadne lidere.
Povodom vlasništva u NIS-u, Vučić je potvrdio da je postignut dogovor prema kojem mađarska kompanija “Mol” i emiratski “Adnok” preuzimaju veliki udeo, dok Srbija povećava svoj udeo sa 29,87 na 34,87 procenata, čime osigurava bolje mehanizme kontrole i veći nadzor nad finansijskim odlukama.
Vojna industrija i pitanje izvoza naoružanja
Na pitanje o municiji koja posredno završava na ukrajinskom ratištu, Vučić je pojasnio da Srbija direktno nije izvezla “nijedan metak” u tu zemlju, ali da je u ratnim okolnostima teško kontrolisati krajnju destinaciju nakon prodaje trećim stranama.
“Ali imam 28.000 ljudi koji direktno rade u vojno-industrijskom sektoru u Srbiji: sva naša skladišta pucaju po šavovima od granata, raketa i municije različitog kalibra. Pustili smo ih da bi ljudi mogli da primaju plate i prežive”, objasnio je predsednik.
Investicije kao nasleđe i planovi za budućnost
Ekonomski uspesi, uključujući pad javnog duga i rast plata, navedeni su kao ključni rezultati dosadašnje politike. Odgovarajući na kritike povodom projekta Džareda Kušnera na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu, Vučić je istakao da bi to dovelo ogromnog investitora u zemlju.
“Naš odnos duga prema BDP-u je pao sa 79 odsto na 41 odsto od 2014. godine. Pogledajte priobalje ovde u Beogradu, mnoge nove kilometre brzih autoputeva i brzih železničkih pruga: to će biti moje nasleđe, sviđalo im se to ili ne”, naglasio je Vučić.
Što se tiče političke budućnosti, odbačene su spekulacije o promeni Ustava radi ponovne kandidature, uz napomenu da su lični planovi vezani za porodicu i košarku.
“Ako me pitate šta bih voleo da radim – voleo bih da vidim kako moja ćerka osniva privatnu firmu za politički konsalting ovde u Srbiji, a ja bih mogao da joj budem savetnik. I naravno: voleo bih da treniram decu u košarci”, poručio je on.
