Uprkos pompeznim najavama savezne vlade, koju čine OVP, SPO i NEOS, o drakonskim kaznama, austrijski vozači i dalje plaćaju ceh bahatosti naftnih giganata. Dok cene sirove nafte na svetskim berzama beleže pad, distributeri u Austriji svesno odlažu pojeftinjenje, čime direktno guraju ruku u džep građana uoči vaskršnjih praznika.
Oštar ton iz Beča mnogi analitičari vide kao puki populizam, jer se marže naftnih kompanija i dalje neometano uvećavaju. Dok država preti kaznama od deset odsto prometa, realnost na terenu pokazuje da su benzinske pumpe postale mesta gde se brutalno profitira na tuđoj muci i neophodnosti kretanja.
Spora država protiv brzih profitera
Savezna uprava za zaštitu konkurencije (BWB) dobila je nalog za pojačan nadzor, ali kritičari upozoravaju da su ovakve istrage spore, birokratizovane i često bez epiloga. Naftaši koriste svaku geopolitičku pukotinu kao izgovor da cene drže na istorijskom maksimumu, dok se svaki pad cene sirovine ignoriše nedeljama.
Ovo svesno zadržavanje visokih cena goriva nije ništa drugo nego direktno ispumpavanje novca iz kućnih budžeta. Građani su ogorčeni jer se obećana “kočnica za cene” pretvorila u instrument koji štiti samo korporativne bilanse, dok prosečan vozač ostaje žrtva tržišnih manipulacija.
Ekstraprofit važniji od solidarnosti sa građanima
Pretnja novim porezima na ekstraprofit za sada ostaje samo na papiru, što energetski giganti koriste da maksimalno iskoriste trenutnu krizu. Umesto solidarnosti u teškim vremenima, svedoci smo besramnog jurenja za rekordnim zaradama, dok inflacija izazvana skupim transportom nastavlja da izjeda plate i penzije.
Politički pritisak, koji bi trebalo da zaštiti najugroženije, deluje nemoćno pred lobijima koji decenijama diktiraju pravila igre. Čini se da će, umesto pojeftinjenja, građani dobiti samo novu porciju praznih obećanja, dok će naftne kompanije proći nekažnjeno za očiglednu zloupotrebu dominantnog položaja na tržištu.
Vozači prepušteni sami sebi u jeku poskupljenja
Udruženja vozača poput ÖAMTC-a upozoravaju da je situacija postala neizdrživa, naročito na pumpama uz autoputeve gde su cene dostigle astronomske nivoe. Država, koja bi trebalo da bude garant fer tržišta, u ovom trenutku deluje kao nemi posmatrač koji dozvoljava finansijsko iscrpljivanje sopstvenog stanovništva.
Dok se čeka bilo kakva konkretna akcija nadležnih, poverenje građana u institucije rapidno opada. Jasno je da bez hitnih i radikalnih mera, a ne samo retoričkih pretnji, naftni karteli neće promeniti svoju politiku, ostavljajući milione ljudi na milost i nemilost tržišnog apsolutizma i korporativne pohlepe.
