Švajcarska, zemlja koja je decenijama gradila globalni imidž na čokoladi, kvalitetu i „alpskom mleku“, danas se suočava sa paradoksom koji sve teže može da se sakrije. Dok domaći farmeri uništavaju višak mleka jer tržište ne može da ga apsorbuje, prehrambena industrija – uključujući i proizvođače čokolade – u sve većim količinama uvozi mleko u prahu iz inostranstva kako bi smanjila troškove proizvodnje.
Prema podacima koje objavljuje Neue Zürcher Zeitung, uvoz punomasnog mleka u prahu porastao je sa oko 1,08 miliona kilograma u 2024. na približno 1,83 miliona kilograma u 2025. godini. Istovremeno, Švajcarska godišnje proizvodi oko 3,7 milijardi kilograma svežeg mleka – količinu koju domaće tržište više ne može da „proguta“.
Farmeri upozoravaju da su krave produktivnije nego ikada, da proizvodnja stalno raste, ali da preradni kapaciteti i prodaja ne prate taj tempo. Rezultat je višak mleka koji se prosipa ili uništava – što kritičari nazivaju i ekonomskim i ekološkim apsurdom. U zemlji koja se ponosi održivošću, hrana se baca, dok se istovremeno njena zamena dovozi kamionima preko granica.
Industrija se brani tvrdeći da sistem uvoza nije namenjen obmani potrošača, već da mleko u prahu omogućava niže cene i održavanje solventnosti u uslovima rasta troškova. Međutim, najosetljiviji deo priče nije matematika, već imidž.
Proizvođači čokolade, kako navodi NZZ, uporno u javnosti ističu da koriste švajcarsko, alpsko mleko. Ipak, rastući uvoz mleka u prahu otvara neprijatno pitanje: ko onda zaista koristi domaće mleko, ako se po dostupnim brojkama industrija sve više oslanja na uvoz? Dodatnu težinu sumnjama daju izjave pojedinih aktera iz mlečnog sektora, koji otvoreno tvrde da „neki ne govore istinu“ i da najveći deo uvoznog praha završava upravo u čokoladnoj industriji, a ne u dečjoj hrani ili keksima.
Zbog toga se u raspravu uključila i politika. Švajcarska narodna partija (SVP) zahteva hitno ograničavanje ili zabranu uvoza mleka i mleka u prahu u trenutku kada domaća proizvodnja „puca po šavovima“. Neuobičajeno, ali značajno, temu su snažno prihvatili i Zeleni, koji pored agrarnog ističu i ekološki argument: besmisleno je uništavati domaću hranu, a zatim uvoziti jeftiniju zamenu iz inostranstva.
Ova priča, ogoljena do kraja, nije samo spor oko troškova proizvodnje. Ona je test iskrenosti jednog brenda. Ako je švajcarska čokolada simbol kvaliteta, tradicije i alpskog porekla, potrošač ima pravo da zna šta tačno stoji iza tog simbola – i koliko je u njemu stvarnog mleka sa švajcarskih pašnjaka, a koliko globalne računice. Kako zaključuje NZZ, dok se u javnosti govori o tradiciji, na terenu se vodi borba za jeftiniju proizvodnju i veći profit, a ceh sve češće plaćaju domaći farmeri.
