Finansijska situacija u nemačkim gradovima i opštinama dostigla je kritičnu tačku, a deficit je zabeležio novi istorijski rekord. Glavni izvršni direktor Udruženja nemačkih gradova, Kristijan Šuhart (CSU), upozorio je da su lokalne samouprave pred potpunom blokadom rada. On zahteva hitnu godišnju pomoć od 30 milijardi evra koja bi morala biti fiksno planirana već u narednom saveznom budžetu.
Osnovni problem leži u ogromnom neskladu između obaveza i prihoda. Dok opštine snose četvrtinu svih državnih rashoda, na raspolaganju imaju svega sedminu ukupnih poreskih prihoda. Troškovi za socijalna davanja i osoblje rastu velikom brzinom, što situaciju čini neodrživom bez direktne intervencije države.
Najveći deficit od ujedinjenja Nemačke
Izveštaj Saveznog zavoda za statistiku potvrđuje da je deficit gradova i opština u 2025. godini skočio na neverovatnih 31,9 milijardi evra. Ovo je najviši zabeleženi minus od ujedinjenja Nemačke 1990. godine, čime je nadmašen prethodni rekord iz 2024. godine za dodatnih 7,1 milijardu evra.
Da bi pokrile svoje osnovne funkcije, opštine su morale da podignu kredite za čak 7,5 odsto svojih ukupnih rashoda. Ovakav trend zaduživanja dugoročno ugrožava investicije u lokalnu infrastrukturu, poput škola, puteva i javnog prevoza, jer sav dostupan novac odlazi na tekuće obaveze.
Eksplozija troškova za socijalnu zaštitu i plate
Glavni generatori finansijske krize su socijalna davanja koja su prošle godine iznosila ukupno 90 milijardi evra, uz značajan porast troškova za pomoć pri inkluziji i brigu o deci i mladima. Pored toga, rashodi za osoblje dostigli su cifru od oko 113 milijardi evra, dok su troškovi administracije porasli na skoro 100 milijardi evra.
Zanimljivo je da su troškovi za azilante zabeležili pad od skoro 11 odsto, spustivši se na 3,4 milijarde evra. Međutim, statističari upozoravaju da su porasli troškovi u onim sektorima koje prvenstveno finansiraju same opštine, a ne savezna država ili pokrajine, što dodatno produbljuje lokalnu finansijsku provaliju.
Zahtev za hitnu sistemsku pomoć
Šuhart naglašava da se problem više ne može rešiti samo internom optimizacijom struktura unutar gradova. Bez obećane godišnje pomoći od 30 milijardi evra, opštinska finansijska kriza će nastaviti da se zaoštrava, vodeći ka gubitku sposobnosti za delovanje lokalnih vlasti.
Situacija je dodatno usložnjena činjenicom da u ove statistike nisu uključeni budžeti gradova-država Berlina, Hamburga i Bremena, što znači da je stvarna slika opterećenja na nivou cele Nemačke verovatno još nepovoljnija. Dok savezna vlada direktno finansira određene naknade, poput “Bürgergeld-a”, teret svakodnevnog funkcionisanja socijalnog sistema ostaje na leđima lokalnih samouprava koje su sada prinuđene na radikalne rezove.
